Док за пољопривреду ове године има и биће најјефтинији у Европи, недостајаће знање пре свега финансијско и дигитално, које би домаћинима поједноставило израду бизнис планова. То је пут којим идеја постаје живот. Аграрни буџет Србије никад већи, 79,7 милијарди динара.
Ивана Поповић, државна секретарка Министарства за пољопривреду: “Чак 87% од ће бити усмерено ка субвенцијама ка грађанству, негде око нешто мало мање од 47 милијарди динара иде у директна плаћања, а осам милијарди динара иде за мере руралног развоја“.
Закон о буџету налаже да се новац који је опредељен за 2023. мора потрошити у тој години. С обзиром на то да у овој години прелазимо са ИПАРД 2 на ИПАРД 3 програм Ивана Поповић подсећа да оног момента када добију решење заиста раде брзо на томе да реализују те своје пројекте како бисмо благовремено и правовремено успели и да исплатимо те наше пољопривреднике. “ У ИПАРД 3 фонду имамо 288 милиона евра који су из европског фонда, 90 милиона који су из фонда Републике Србије и очекујемо негде у четвртом кварталу да ћемо кренути са расписивањем мера.
Ако немате довољно новца за своју инвестицију покрајински Гаранцијски фонд ове године располаже са милијарду и шест стотина милиона динара. Ђорђе Раковић: „Гаранцијски фонд АП Војводине Гаранцијски фонд у сарадњи са банком и у разговор са банком издаје гаранцију која иде банци. Банка са том гаранцијом губи ризик у пласману, односно добија сигуран пласман. Кад банка има сигуран пласман услови кредитирања су повољнији, односно камат је нижа, грејс период је дужи и ануитети плаћања су онакви какви клијенту одговарају.
Јелена Тренковић, Развојни фонд АП Војводине: „Развојни фонд Војводине је 2023. године определио укупно две и по милијарде динара за 13 кредитних линија. Клијенти могу паралелно да приликом подношења документације за ИПАРД да се јаве и нама, да поднесу документацију код нас и да прођу одређену процедуру. Процедура траје неко време, значи да прођу код нас и кредитну анализу и да припремимо све да прође наше органе одлучивања, да се донесе одлука о одобравању одређеног кредита и све до момента док они не добију решење не морамо ништа да радимо. Оног момента кад они добију решење код нас потписује се уговор и онда крећемо у даљу реализацију.
Најјефтинији новац ипак нуди Фонд за развој пољопривреде – од 300.000 динара до 40.000 евра. Због услова које нуди често га називају и непрофитним. Виктор Молнар, Фонд за развој пољопривреде АП Војводине: “Каматна стопа остаје 1% са намером да стварно помогнемо пољопривредним произвођачима, јер пратимо стање и на нашем тржишту. На пример у Европској унији ја знам да су тренутне каматне стопе 20% до 24% и чак и изнад у Европској унији и за привреду и за пољопривреду“.
Гордана Радовић, Дневник Пољопривредник (фото лична архива)
Војводина је из буџета ове године обезбедила додатних 10,27 милијарди динара. Пети стручни скуп Финансирање пољопривреде у 2023. године организовали су Привредна комора Војводине и Дневник Пољопривредник. Гордана Радовић, Дневник Пољопривредник: “У најновијем броју смо донели два тематска додатка. Један је посвећен конкурсима покрајинског Секретаријата за пољопривреду и је намењен пољопривредним газдинствима, а други је тематски додатак усмерен на конкурсе који ће бити усмерени ка локалним самоуправама, ка средњим пољопривредним школама, пољопривредним факултетима, научно-образовним институцијама које Покрајински секретаријат за пољопривреду као и Министарство подржавају, те тако да кажемо базе образовања пољопривредника, а то су средње пољопривредне школе, па и више инстанце.
Нова достигнућа и искуства представљена су у пољопривредном календару за ову годину као Знање на дар. Економско оснаживање жена биће тема скупа, који ће се одржати 7. марта у Новом Саду. Без обзира на тешку 2022. Годину Србија је остварила добре резултате.
Младен Петковић, секретар Удружења пољопривреде ПК Војводине: „Србија је на нивоу таквом да је је извоз 4,8 милијарди евра, а увоз једну милијарду евра. Значи за 60 процената је извоз премашио увоз, што нам говори да смо ми извозна земља што се пољопривредних производа тиче.
Подстицаји за млеко за прошлу годину су исплаћени, преосталих 15 милиона субвенција домаћинима ће бити уплаћено до краја марта, Министарство све повећати број саветодаваца у 34 пољопривредно-саветодавне стручне службе, отворен је и телефонски број за све недоумице око е-аграра. Домаћини неће изгубити право на субвенцију ако нису вични компјутеру, али се морају обратити службама које ће то урадити уместо њих.
