ПОТЕНЦИЈАЛИ ЗА РАЗВОЈ ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

Аутор: Gdjakovic
478 посета

ПОТЕНЦИЈАЛИ ЗА РАЗВОЈ ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

Неискоришћени ресурси

Од укупних површина под органском производњом у Србији 20 одсто је на територији Шумадије и Западне Србије где спада и Колубарски округ. Иако Колубарски округ, у односу на друге округе у Србији, има добре услове за развој органске производње, производња хране у контролисаним условима веома је мало заступљена на овдашњим породичним пољопривредним газдинствима, речено је на трибини „Јачање капацитета пољопривреде Колубарског округа” у организацији овдашњег Удружења привредника и пољопривредника „Србијанка”, са посебним освртом на органску производњу.

Како је истакнуто предности ваљевског краја огледају се у нетакнутој природи, ораницама које су окружене необрађеним парцелама, близини великих трговинских центара, али и чињеници да све више расте потражња за органским производима. И поред тога носиоци сертификације су углавном откупљивачи воћа и хладњачари који имају склопљене уговоре са индивидуалним пољопривредним газдинствима, док веома мали број породичних газдинстава су целокупну конвенционалану превели у органску производњу. 

За развој органске производње на територији града Ваљева најпогоднија су мала породична газдинства која имају своју механизацију, сопствену радну снагу, односно она која у оваквим интензивним и строгим условима пословања треба да прерасту у велика. Међутим, за средња и велика газдинства која су специјализована за одређену врсту производње веома је тешко да целокупну производњу пребаце са конвенционалне у органску – каже Светлана Јеринић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе „Ваљево”.

Да би се неко бавио органским воћарством он мора да има посебан статус односно да има одређене привилегије које немају призвођачи у конвенционалној производњи. Сама органска производња захтева више улагања, мањи су приноси, производи и плодови јесу скупљи али некако мора да се компензује тај део новца који се губи зато што сте у органском статусу, објашњава Јован Милинковић, саветодавац за воћарство и виноградарство у Пољопривредној саветодавној и стручној служби „Ваљево”.

–        Када се ради о органској производњи воћа, о чему се говори протеклих десетак година, пре свега у сливу акумулације Стубо – Ровни осим неколико предавања и урађене Стратегије града Ваљева о органској производњи,  јако мало се урадило. Пробали смо да направимо групну сертификацију за цело то подручје, чак је формирана и задруга, међутим, слабо је то заживело. Претпостављам да то подручје неће изгубити статус органског подручја и једноставно хтели нехтели мораће да се баве пољопривредом по принципима органске производње. Уз помоћ града Ваљева и Агроразвоја видећемо како да направимо најбољу констуркцију, да буде најисплативија, а да покријемо све произвођаче који се налазе у том подручју – наводи је Милинковић.

На потребу трансформације садашње пољопривредне производње указала је др Бранкица Тановић, са Института за пестициде, која је како је навела неопходна због избацивања многих пестицида из употребе, јер број пестицида који је био на располагању за производњу на коју смо навикли је смањен је за неких 50 одсто. Због тога је како је нагласила неопходно применити сасвим нову концепцију.

До сада је била концепција употреби земљиште као објекат на коме ћеш да додаш све што је биљци потребно и да она расте. Ми морамо то да променимо, јер земљиште није објекат и понаша се као живи екосистем који има много микроорганизама који дају плодност земљишту. Нама је за производњу непоходно здраво земљиште које ће да омогући биљци да опстане и да да род без употребе пестицида, односно морамо да искористимо ту одбрамбену могућност земљишта – закључила је др Тановић.

Обраћајући се учесницима Горан Ђаковић, саветник потпредседника Владе Србије и министра пољопривреде Бранислава Недимовића рекао је да се финансирање пољопривредне производње изводи у три колосека, први су националне мере, други ИПАРД, а трећи су средства из кредита Светске банке. Он је рекао да је листа за први позив преко Светске банке формирана и да се очекује да у наредном периоду буде завршена финална ранг листа као и да се почне са реализацијом пројеката. Са друге стране он је подсетио да је  у току четврти позив за Меру 3 ИПАРД-а као и да националне мере које су до сада биле примењене наставиће се са њиховом реализацијом и ове године. Јавни позив за механизацију може се очекивати у септембру током Међународног сајма пољопривреде у Новом Саду. „Саветујем пољопривреднике да сву документацију прикупе благовремено, нарочито да имају у виду да су у обавези да имају све порезе измирене и да сами треба да доставе потврде како не би били у ситуацији да због минималног дуга који се може појавити, буду одбијени. Такође треба водити рачуна о томе да редовно ажурирају податке у Управи за трезор јер је то основ за исплату националних субвенција“ закључио је Ђаковић .

Srodni tekstovi

Оставите коментар