У Србији се ове сезоне очекује производња између 1,5 и 1,6 милиона тона воћа, што је за готово 50 одсто више него прошле године.
Истовремено, ово би могла да буде једна од три најродније воћарске године у последње две деценије.
Иако је род изузетно добар, он није донео и очекивану зараду произвођачима. Воћари су рачунали на веће приходе, имајући у виду високе трошкове бербе, горива и средстава за заштиту биља.
Ипак, сагласни су да су, захваљујући великим приносима, успели да остваре зараду и поред нижих откупних цена од очекиваних.
У току је сезона лубеница. Иако се сврставају у поврће и међу најтраженијим су намирницама током летњих врућина, њихова велепродајна цена не задовољава произвођаче. На почетку сезоне ране сорте продавале су се по 35 динара за килограм, док је сада цена пала на свега 20 динара, што је испод производне цене.
– Килограм лубенице сада на велико вреди 20 динара, што је испод цене коштања – каже за „Дневник“ Сава Компалић из Дероња, који целокупан род пакује и испоручује трговинским ланцима. – Увоз из Албаније и велика понуда на домаћем тржишту оборили су цену, па се производња бостана више не исплати. Ако цена остане овако ниска, догодине нећу сејати лубенице – истиче Компалић.
Илустрација: Боровница је имала мању откупну цену него прошле године, али је принос био већи
Сезона боровнице је завршена. На крају бербе откупна цена износила је око 470 динара по килограму, док је на почетку сезоне била око 650 динара. Воћар Урош Иричанин из Новог Села код Панчева каже да је прошле године боровница била скупља, јер је последња откупна цена износила између 550 и 600 динара.
– Принос је ове године био већи него лане, што је, вероватно, утицало да откупљивачи понуде ниже цене – наводи Иричанин, чији је род завршио у извозу.
И сезона кајсија је при крају. Кајсије за пекмез продавале су се у гајбама по цени од 120 динара по килограму, што је, према речима воћара Косте Стакића из Нештина, цена каква је била пре десет година.
– Потражња је била велика, али цена није пратила раст трошкова производње. Ипак, пошто је година била родна, било је и зараде – каже Стакић.
На мало је кајсије продавао по 150 до 160 динара за килограм и успео да прода целокупан род. Отпале кајсије за ракију плаћане су 60 динара, а убране 70 динара по килограму.
Илустрација: Вишње су се на почетку бербе продавале за 80, а на крају за 40 динара по килограму
Сезона вишања је такође завршена. Воћар Лука Вујовић из Србобрана истиче да је принос био добар, али да плодови нису били врхунског квалитета, па ни цена није била задовољавајућа.
На почетку сезоне вишње су се на велико продавале по 80 динара за килограм, а до краја бербе цена је пала на 40 динара.
– Реално би било да је откупна цена била најмање 100 динара по килограму, због високих трошкова сезонске радне снаге, заштитних средстава и горива – сматра Вујовић.
Без прераде нема веће зараде
Стручњак за воћарство проф. др Зоран Кесеровић каже да воћарима недостају прерађивачки капацитети како би од воћа производили сокове, каше, џемове, компоте и друге производе више додате вредности, уместо да род продају по економски неповољним ценама.
– Земљорадничке задруге и привредне коморе требало би активније да повезују воћаре у удружења како би заједничким снагама покренули прерађивачке капацитете и дошли до финалних производа који обезбеђују већу зараду – каже Кесеровић.
Он подсећа да је воће ове године углавном било поштеђено пролећних мразева, али да је крајем јуна град нанео значајне штете у чачанском крају.
– Зато нам нису довољне само противградне ракете, већ и противградни топови, којих у Србији тренутно има свега десет. Требало би размотрити могућност да се њихова набавка финансира кроз ИПАРД програм, како би воћари боље заштитили засаде од града и олуја – истиче Кесеровић.
Аутор: Зорка Делић
Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/rodna-godina-srbiji-zasto-vocari-ne-zaradjuju-2026-07-16
