ЧАЧАК – Квалитетно воћарство не почиње у воћњаку, већ у расаднику. Управо зато је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић посетио Институт за воћарство у Чачку, који ове године обележава 80 година постојања и представља једну од најзначајнијих научних установа у области воћарства у Србији и региону.
Обилазећи производњу садног материјала, министар је поручио да је управо квалитетна садница основ сваког успешног воћњака и да држава жели да додатно ојача овај сектор, јер у њему Србија има велико знање, традицију и извозни потенцијал.
„Данас нисмо случајно овде у расаднику. Овде почиње воћарство. Без квалитетног садног материјала нема ни квалитетне производње. Србија је препозната као земља са огромним потенцијалом у воћарству и тај потенцијал морамо још боље да искористимо“, истакао је Гламочић.
Он је подсетио да се у Србији годишње произведе око 15 милиона воћних садница, док се на инострана тржишта извезе око 10 милиона садница, а укупна вредност производње достиже око 15 милиона евра.
Др Дарко Јевремовић
Проф. др Драган Гламочић
„Посебно нас радује што расте извоз на нова тржишта. Само у Индију пласирамо око 1,7 милиона садница, што говори да је квалитет српског садног материјала препознат далеко ван Европе. То је тржиште са огромним потенцијалом и желимо да будемо још присутнији“, нагласио је министар.
Министар је подсетио да је држава ове године поново увела подстицаје за производњу садног материјала, као и да наставља подршку инвестицијама у противградне мреже, системе за наводњавање, механизацију, складишне капацитете и прераду воћа.
„Наш циљ је да знање које настаје у нашим институтима што брже стигне до произвођача, а затим и до светског тржишта. Воћарство је једна од наших стратешких грана и зато ћемо наставити да улажемо у секторе који доносе већу додату вредност и већи извоз“, поручио је Гламочић.
В.д. директора Института за воћарство др Дарко Јевремовић истакао је да је министру представљен комплетан процес производње сертификованог садног материјала, који захтева много знања и ручног рада.
„Желели смо да министар на лицу места види како изгледа производња и са каквим се изазовима свакодневно суочавамо. Код нас нема примене хербицида. Засади се одржавају плевљењем, култивирањем и фрезирањем, а противградне мреже додатно доприносе квалитету садница. Захваљујући таквом приступу већ средином јула имамо саднице прве класе“, рекао је Јевремовић.
Он је додао да ће Институт ове јесени на тржиште пласирати између 60.000 и 70.000 садница различитих воћних врста, са посебним акцентом на сорте шљиве настале у Чачку, али и друге комерцијално значајне сорте. Подсетио је и да је Институт једина установа у Србији и региону која спроводи комплетан систем сертификације садног материјала, што представља основу за производњу здравих и квалитетних засада.
Током посете разговарано је и о јачању сарадње Министарства пољопривреде, Министарства науке, Института и Факултета агрономских наука у Чачку, са циљем да се научна достигнућа брже преносе у праксу и да студенти добију више могућности за практичну наставу.
Посета Институту за воћарство представља још један корак ка јачању домаће производње садног материјала и повећању извоза, али и потврду да Србија у воћарству има знање, традицију и потенцијал који могу да обезбеде још значајније место на светском тржишту.
После обиласка расадника одржан је и радни састанак на коме су се за истим столом нашли представници три кључне институције за развој српске пољопривреде – Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Института за воћарство у Чачку и Агрономског факултета у Чачку. Поред министра Гламочића и његових сарадника, састанку су присуствовали в.д. директора Института др Дарко Јевремовић са сарадницима, декан Агрономског факултета проф. др Владимир Курћубић и продекан доц. др Радмила Р. Илић. Разговарано је о јачању сарадње између науке, високог образовања и државе, заједничким истраживачким пројектима, као и могућностима да студенти кроз практичан рад у институту стекну више знања и искуства, док би научна достигнућа брже налазила примену у домаћој пољопривредној производњи.
