„Ово је била добра година за мак иако временски услови нису били идеални и то у тренутку кад је дошло време за скидање плодова. Падало је доста кише и то је допринело да чауре односно стабљике полегну те нам је на тај начин доста семена исцурело и завршило на земљи. Али, биће довољно за маковњаче.“
Татјана Мандић из Банатског Двора је прича Плодне земље. О њој смо први пут писали, када је пре неколико година почела да узгаја бели лук старе сорте „Босут“. Вредна и предузимљива, решила је прошле године да почне и узгој мака. Ове је удвостручила површину на којој су посејали мак. Али, остала је у оквирима у коме и даље може њена мајка и она све да ручно обраде – од сејања, окопавања, проређивања и на крају „чупања“ – брања мака. Чишћење, прање и сушење се подразумева, такође ручно.
Родом смо задовољни, квалитетом још више, без скромности. Ишчитавајући разна искуства људи који се баве узгојом мака, многи од њих тврде да мак није потребно проређивати, али моје искуство каже и тврдим да је то ипак јако важан корак у производњи јер се тиме ојачавају стабљике и младим изданцима се пружа потребна светлост и влага. Ми који производимо мак знамо да је то и најтежи део посла, поготово када се ради ручно па је могуће да се због тога и избегава на уштрб рода“, каже Татјана.
Што се тиче површине – у плану немају да је шире, јер би то значило и увођење механизације у процес производње. То како истиче жели да избегне, јер не жели да се изгуби „чар“ мајкиног и њеног тимског рада.
„Све послове – радимо саме. Да будем искрена – мајка сеје јер је ипак тај део физички захтевнији, а окопавање, проређивање, брање, чишћење, прање – радимо заједно. У фази прања и сушења мака двориште нам дословно бива прекривено „црним тепихом“. Постављамо подлоге, најчешће гајбице преко којих иду плате на које сипамо мокар мак и онда следи мешање на сваких сат времена и гледамо у сунце и желимо да сија што дуже. Када смо сигурни да је сув потпуно – пакујемо га у платнене вреће и одлажемо у оставу.“
Илустрација: Родом смо задовољни, квалитетом још више, без скромности истиче Татјана Мандић
У септембру, све фазе су завршене и мак је на располагању за наручивање и продају. Добар део је на сигурном, резервисан за, надалеко чувене штрудле са маком, које вредна Татјана прави.
„Ручно мељемо мак и ове године, јесте тешко али не жалимо се, и то је, поред машине која се ручно гура приликом сетве, једина машина коју користимо у целом процесу производње. Машина за млевење је у бакином власништву, неотуђива.“
Башта се увелико припрема за нову сезону, у току су радови на ишчишћавању од стабљика, уситњавању земље и план је да у октобру љубичасти мак буде засејан.
„Семена за нови циклус има, будући да није потребно много за сетву, семе се чашом сипа и део машине која подешава густину сетве па у зависности од тога троши се више или мање семена/зрна.“
На временске услове не могу да утичу. Са природом је то тако. Како каже Татјана, „њихово је да семе баце у земљу, а све је остало је – природа.
„Највећи део мака традиционално продајемо онлине, односно преко друштвених мрежа и то тако што се људи удруже па поруче и за себе и родбину и комшије и то буду озбиљне количине. Сваке године се тај круг шири по препоруци али мени су они који се изнова и изнова враћају најдражи.“
Килограм мака кошта 1.000 динара. Млевени је нешто скупљи.
„Сматрамо да је то стварно коректна цена јер је наш мак опран а то већина произвођача једноставно не ради јер изискује време, стрпљење, повољне временске услове, међутим прање мака је кључна ствар да мак не буде горак. И то је оно што купце највише интересује – да ли је горак. Многи од њих кажу како куповни морају прилично да засладе како би „убили“ горчину а то није случај за наш мак.“
Од кетеринга Татјана упркос обавезама, не одустаје а то подразумева и маковњачу, коју она меси, а која се увелико пласира са новим маком. Утисци су позитивни.
„Иако то сад није главна тема, али код нас у газдинству једнако важан и битан – бели лук – ни ове године није изневерио, како у роду тако и квалитету. Крупноћа изостаје али зато мирис и укус не. Сорту не мењамо по цену да више никад не садимо лук, јер ако једна година није испунила очекивања то није знак да треба мењати семе већ само бити стрпљив и сачекати боље услове. Што се ове године и десило”, каже Татјана док жури да умеси маковњачу. Поруџбине увелико стижу.
Извор: https://plodnazemlja.com/2026/09/22/tatjana-mandic-banatski-dvor-dobra-godina-za-mak-vazan-korak-u-proizvodnji-proredjivanje-jer-se-tako-pruza-potrebna-svetlost-i-vlaga-pranjem-mak-gubi-gorcinu/
