Хрватска производи мање хране него пре уласка у Европску унију (ЕУ), продуктивност пољопривреде је смањена, а увоз хране нагло расте, упозорили су из Хрватског удружења послодаваца (ХУП), истичући да су продуктивност, инвестиције и управљање земљиштем кључни за смањење зависности од увоза.
Актуелна енергетска криза повећава ризик од раста цена прехрамбених производа, да храна поново постаје једно од кључних питања економске и безбедносне отпорности држава, као и да су земље са стабилном производњом и развијеном прехрамбеном индустријом отпорније на геополитичке потресе, раст цена и поремећаје на тржишту.
Међутим, Хрватска се, како наводе у ХУП-у, још увек понаша као да је снабдевање храном дугорочно загарантовано.
Пољопривредна политика се, како истичу, деценијама водила административно и процедурално, док су производња, продуктивност и дугорочна самодовољност били у другом плану, па се данас осећају озбиљне последице таквог приступа.
-Фокус је био на повлачењу 10 милијарди евра од уласка у ЕУ и конкурсима, а знатно мање на томе шта Хрватска жели да производи, где да повећа самодовољност и како да развије конкурентну прехрамбену индустрију. Због тога не чуди што је вредност пољопривредне производње у 2025. години око 14 одсто мања него пред улазак у ЕУ 2013. године, а чак 25 одсто мања него 2012. године. Продуктивност рада опала је за око 19 одсто у односу на 2013, односно за више од 23 одсто у односу на 2012. годину – наводи се у анализи.
Илустрација: Производња хране у Хрватској драстично се смањила након што су ушли у ЕУ
Додатни притисак, како истичу, представља и снажан раст трошкова рада од 12,1 одсто у 2025. години, што је вишеструко више од раста вредности производње од 2,7 одсто.
Упркос томе што је удео трошкова рада у приходима 20 највећих пољопривредних компанија порастао за два процентна поена у последње две године, сектор је истовремено повећао улагања за чак шест одсто прихода. Ипак, с обзиром на стагнацију и ниску добит, јасно је да постојеће инвестиције не доводе до повећања производње нити дају очекиване резултате.
-Подстицаје углавном не добијају стварни робни произвођачи, већ они у великој мери имају карактер социјалних давања – истичу у ХУП-у.
Забрињава и све већа зависност од увоза хране. Спољнотрговински дефицит у размени пољопривредно-прехрамбених производа је од 2013. године готово утростручен и у 2025. години достигао је три милијарде евра.
-Највеће погоршање бележи се у секторима са већом додатом вредношћу и највећим значајем за исхрану становништва. Код воћа и поврћа дефицит је порастао са око 205 милиона евра на више од 500 милиона евра годишње. Хрватска је у 2025. години извезла око 230 милиона евра воћа и поврћа, док је увоз достигао готово 738 милиона евра – наводе из ХУП-а.
Илустрација: Производња млека у Хрватској готово да више и не постији
Проблем представља и непредвидив регулаторни систем, као и чињеница да се пољопривреда и прехрамбена индустрија и даље посматрају одвојено, иако без снажне домаће производње нема стабилне прераде, повећања додате вредности ни извоза.
Неопходна јасна стратегија производње хране
Из ХУП-а упозоравају да „нису довољне недавне делимичне измене правилника о подршци инвестицијама у примарну производњу и прераду, већ је потребна јасна стратегија производње хране, управљања земљиштем и развоја прехрамбене индустрије, са циљем повећања домаће производње и смањења зависности од увоза“.
Сматрају да државно пољопривредно земљиште мора постати развојни инструмент кроз доделу стварним произвођачима, уз јасне критеријуме и дугорочну сигурност коришћења, јер без тога нема инвестиција у производњу, наводњавање, модернизацију, прераду и повећање продуктивности.
Систем подстицаја треба усмерити ка приоритетним секторима и тржишно оријентисаној производњи, док инвестиционе подстицаје треба повезати са стабилнијом и ценовно приступачнијом домаћом производњом хране, већом конкурентношћу, јачањем прехрамбене индустрије и смањењем зависности од увоза.
Неопходно је, додају, смањити административна и фискална оптерећења, као и порески растеретити основне прехрамбене производе на ниво земаља у окружењу.
-Снажнија домаћа производња предуслов је развоја прерађивачке индустрије и производа са већом додатом вредношћу. Без предвидивог регулаторног оквира, јасних развојних приоритета и политичке воље за спровођење реформи, Хрватска неће успети да заустави пад домаће производње хране – поручили су из ХУП-а.
