БОГАТ УЛОВ НИКОЛЕ ЂОРЂЕВИЋА И БОЈАНА БРАЈКОВИЋА НА ГРУЖАНСКОМ ЈЕЗЕРУ
Никола Ђорђевић програмер и ИТ стручњак из Јагодине још као дечак је са оцем ишао на пецање. Године су пролазиле, живот га је одвео другачијим путевима, а онда је на наговор пријатеља Бојана Брајковића решио да се врати пецању. Извадио је дозволу и двојица другара су недавно били на пецању на Гружанском језеру у селу Жуње код Кнића. Кренули су да пецају бабушке не слутећи да ће се кући вратити са два трофеја.
-Ми заправо ишли да пецамо белу рибу, то су лаки фибер штапови са танком струном од 0.14. Пецали смо на вештачки pop up мамац за бабушке и успели смо да упецамо тек неколико ситних белих риба кад се у једном тренутку штап савио. Кренули смо у контру, али нам је риба извукла све струне и помрсила штапове. С обзиром да је струна била изузетно танка морали смо полако да га извлачимо. Кад је кренео да плива ка обали схватили смо да смо уловили нешто много веће од бабушке. Био је то смуђ од 3,8 килограма – испричао је Никола.
Он и његов другар су веровали да се ова позамашна риба случајно упецела, зато што смуђ иде на жив мамац.
-Смуђ је грабљивица, риба која једе други мању, живи рибу, тако да верујем да се заиста случајно закачио за нашу удицу. Богами пола сата је трајала борба са рибом док нисмо успели да је извучемо на обалу. Наша струна је предвиђена за рибу до два килограма, мале су удице тако да је требало доста стрпљења и умећа да упецана риба и извуче на обалу – додао је он.
Али, то није био крај изненађењима тог дана. После сат и по поново се за удицу закачила нова, овог пута још већа риба.
-Десила се потпуно иста ситуација, само што је овог пута смуђ био још већи и тежак 4,2 килограма – рекао је Никола.
Њихов улов изазвао је одушевљење других пецароша који су дошли да виде како су успели да извуку тако велику рибу на тако танку струну. Деца су се сликала са њиховим уловом, али и поносним пецарошима Николом и Бојаном.
-Шта се заправо десило? Ми смо бацали храну за белу рибу, неку фибер храну и стандарну примаму за бабушку – кукуруз шећерац и пшеницу. Направили смо хранилиште на коју је дошла бела риба која је привукла и смуђеве. Чак и за нас, посебно за Бојана који је искусан пецарош, било је изненађење како смо успели да их извучемо на тако мале удице и танке струне – додао је он.
Према његовим речима гружанско језеро је изузетно богато рибом и то великом, па се ту могу упецати и шарани од 20 до 25 кг, као и разна друга велика риба, па не чуди што је ово језеро рај за пецароше.
-Штап као штап може да издржи и тако велику рибу, али струна и мамац који смо користили били су предвиђени за рибу до два килограма никако за овако велике смуђеве, али успели смо да се изборимо са њима. Додуше, борба је трајала сваки пут добрих пола сата, али ето успели смо. Били смо атракција тог дана – рекао је Никола.
Један смуђ је завршио на роштиљу, а другог су дали комшији који прави димљену рибу и сардину. Ове године Никола је први пут извадио дозволу за пецање на дивљим водама, а три године пре тога је ловио на комерцијалним језерима као што су Сисевац, Самаила… То су заправо рибњаци, потпуно је другачији начин риболова, док је пецање дивље рибе права борба. На наше питање шта је то што привлачи људе пецању Никола спремно одговара.
-Пре свега на пецање се иде због мира који можете да доживите само на пецању, поред воде и у природи. А, ту је и адреналин који проструји жилама кад се догоди једна оваква ситуација као што се нама десило. Управо због тог адреналина кад је риба на штапу, посебно кад је велика, је нешто због чега сваки риболовац иде на пецање – рекао је он.
Пецање је и умеће, треба знати кад да намоташ, а кад да попустиш струну, како да се избориш са рибом, посебно кад одете на пецање са опремом која није предвиђена за тако велику рибу.
-То је права борба и надмудривање са рибом. Намоташ струну неколико пута, а чини ти се као да се закачио камен, да се не помера, па он опет одмота струну. Борба је то све док рибу не натераш да доплива до обале кад можеш да је извучеш из воде – рекао је Никола.
Драгана Петровић