Ухапшен В. М. због постојања основа сумње да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, у предмету контроле складиштара који лагерују робу Републичких робних резерви.Припадници Министарства унутрашњих послова, УКП, Службе за сузбијање криминала, у сарадњи са Полицијском управом Нови Сад, а по налогу Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, у предмету контроле складиштара који лагерују робу Републичких робних резерви, ухапсили су В. М. због постојања основа сумње да је извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица.
В. М. (1961) је, како се сумња, као одговорно лице у привредном друштву „Агроомега“ из Жабља, од 1. јануара до 14. априла 2022. године, отуђио 7.270 тона меркантилног кукуруза и 2.393 тоне меркантилне пшенице, у власништву Републичке дирекције за робне резерве, која му је била поверена на складиштење и чување, саопштио је МУП.
На тај начин он је, како се сумња, оштетио Републичку дирекцију за робне резерве за 353.664.787 динара, док је исти износ присвојио за себе.
Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву.
Извор:https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/hronika/4780141/mup-skladista-robne-rezerve-hapsenje.html
Контролори који су проверавали стање залиха пшенице у складиштима које држава изнајмљује затекли су протеклих дана празне силосе у неколико приватних фирми. Полиција је у неколико одвојених акција ухапсила више особа које су осумњичене да су продале житарице које им је Републичка дирекција за робне резерве поверила на чување.
Ово није први пут да су откривене овакве малверзације, али је посебан удар на робне резерве с обзиром на ситуацију у свету – недостатак пшенице и на њену високу цену. Управо тај тренутак, како се сумња, ухапшени складиштари су искористили да зараде и они се сумњиче да су оштетили државу за укупно око седам милиона евра.
„Изнденађење је било то што су ухапшени, али не и то што се дестило. Већ 40 година уназад, јавна је тајна шта се ради са робним резервама“, оценио је Урош Давидовић, уредник емисије „Добра земља“.
Он наводи да „та пшеница у робним резервама уопште природно не постоји“.
„Цела прича о робним резервама одувек је била нека виртуална стварност коју они воде. Ту постоје силни неки артикли – паштета, вино, месо… То се ко бајаги налази у неким складиштима, а први је пут да је неко кренуо да проверава. Нико се није надао да ће ико икада да провери, да ли на стању постоји та пшеница или кукуруз“, каже је за Euronews Србија Давидовић.
Он истиче да се робне резерве чувају у приватним складиштима и да уопште не постоје више јавна складишта и тврди да су оне „најслађи залогај“, који, како каже, припадне људима са политичким везама.
„Систем је осмишљен мало после Другог светског рата, како би се Србија и многе друге социјалистичке земље заштитиле од нуклеарног удара, нових ратова… Постојала су јавна складишта и јавни силоси. Силоси су били у власништву државе до 90-их година, то је имало смисла јер није могао баш да нестане цео силос. Деведесетих година приватизовани су сви силоси, те сада приватне институције добијају новац од државе зато што чувају неку пшеницу тамо“, објашњава Давидовић.
Додаје да приватници који у складиштима чувају робне резерве оквирно добијају један одсто од укупне вредности месечно.
„Неко му плаћа само зато што се та пшеница налази тамо. Све што он треба да ради је да узима неки разуман новац.То је премијум, то је џек пот. Изненађење је да је ико икада покренуо питање робних резерви и зашто ми плаћамо тим људима“, казао је.
Како је могуће злоупотребити систем?
Иако је из државе стизала порука да робних резерви има довољно, пре недељу дана председник Србије Александар Вучић казао је да у силосима недостаје робе вредности од 20 милиона евра, као и да ће кривци за то одговарати. Урош Давидовић тврди да је изузетно лако преварити систем јер, како он тврди, готово да не постоје провере.
„Систем је толико лак за злоупотребу да се тај мали број људи који није злоупотребио вероватно до сада кајао. Држава откупи неку количину пшенице и однесе у силосе, и та пшеница ту стоји у силосима, али ко зна шта је државна пшеница, а шта приватна? Дође камион са Косова, из Албаније, из Црне Горе и траже пшеницу. Онда крене истовар пшенице по некој најбољој могућој цени. Ако је власник силоса мало непоштен, он сачека жетву, и надомести државну пшеницу. Ако је мало више непоштен онда ни не домести“, додао је.
Проблем је настао, наглашава Давидовић, зато што се ово радило годинама и деценијама.
„Једне године пет одсто продају на црно, па не надоместе у жетви, па следеће године још пет одсто. Тако је дошло до 50 или 100 одсто да пшенице више уопште нема. Ко зна да ли су ове две цифре тачне. Колико је покрадено пшенице може да се потврди огромним независним пописом“, истиче он.
Робне резерве у Европи другачије
Урош Давидовић наводи да робне резерве у Европи функционишу другачије и да има много мање артикала – обично само нафта, гас, храна, житарице, док многе немају ни месо.
„Србија има готово све. Бесмислено је, имају и вино и алкохолна пића на складишту“, подвлачи.
Наводи да је Србија раније потписала споразум са Европском унијом према којој робне резерве не смеју да учествују у креирању цена, јер ЕУ инсистира на либералном формирању цена.
„Оне треба да служе као резерве нафте, само у случају великих катаклизми да народ не остане гладан“, закључио је Давидовић.
Од стања у робним резервама зависи стабилност и снабдевеност тржишта у случајевима ванредног стања, рата или неких тржишних поремећаја а највећи део робних резерви Србије чини храна и то основне животне намернице попут пшенице уља и соли.
Извор: https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/44957/davidovic-o-robnim-rezervama-ta-psenica-uopste-ne-postoji-sistem-isuvise-lak-za-zloupotrebu/vest
ФОТО: Pixabay
