Ситуација на тржишту млека није једноставна, али није ни безизлазна. У јутарњем програму Прве телевизије професор Пољопривредног факултета др Зоран Рајић и пољопривредник из Србобрана, представник Удружења „Асоцијација 2022“ Ђорђе Грујић, понудили су аргументоване ставове о узроцима кризе, захтевима дела произвођача и путу ка решењу.
Глобални притисци и домаћи одгово
Професор Рајић је указао да проблем не настаје изоловано, већ као последица ширих тржишних кретања.
„То је комбинација фактора и међународних и унутрашњих“, нагласио је Рајић, подсећајући да је Европска унија прошле године повећала производњу млека за шест одсто, што неминовно ствара притисак на регионална тржишта.
Он је истакао да се у јавности често пренаглашава раст увоза, иако је, како је навео, увоз у прошлој години значајно смањен, док је извоз порастао. „Треба гледати и једну другу страну“, поручио је, алудирајући да је слика сложенија од поједностављених оцена о „преплављеном тржишту“.
Посебно је указао на чињеницу да држава издваја значајна средства за сточарство – премије по литру млека, подстицаје по грлу, генетику – и да је реч о десетинама милијарди динара. „То је огроман новац“, рекао је Рајић, наглашавајући да се та средства морају урачунати у економску рачуницу производње.
Протести, политизација и погрешна адреса
Са друге стране, Ђорђе Грујић је атмосферу међу произвођачима описао као „изузетно заоштрену“, али је направио јасну разлику између дела пољопривредника који протестује и већине која, како каже, рационално сагледава ситуацију.
„Проблем на тржишту дефинитивно је настао, али то није разлог да се овако делује“, поручио је Грујић, додајући да се захтеви не могу постављати ултимативно и без претходног озбиљног разговора.
Он је отворено указао и на политичку димензију протеста. Према његовим речима, поједини актери покушавају да манипулишу незадовољством пољопривредника, иако проблеми постоје и треба их решавати, али не кроз конфронтацију, већ кроз институције.
Рајић је додао да су неки захтеви упућени погрешној институцији. Питања уговорних обавеза млекара и уређења тржишта, како је објаснио, не спадају искључиво у надлежност Министарства пољопривреде. По њему, упирање прста у једну институцију замагљује сложеност проблема и ствара додатно неповерење.
Субвенције, одговорност и реалност тржишта
У оба излагања провејавала је иста кључна порука – разговор нема алтернативу.
„Сваки рат почиње за столом и завршава се за столом“, пластично је објаснио Грујић, алудирајући да ниједан спор не може бити решен на улици.
Рајић је упозорио да продужавање блокада може додатно нарушити позицију произвођача и да се поверење брзо губи, а тешко враћа. Он је подсетио да се о субвенцијама ретко говори када се отвори тема кризе, иако су премије и подстицаји значајни и представљају озбиљну подршку сектору.
Истовремено, послата је и смирујућа порука грађанима. Снабдевеност тржишта није угрожена, али слике просипања млека, како је речено, не доприносе поверењу и стабилности.
Раскрсница, а не препрека
Кључна дилема није да ли проблем постоји, већ како се он решава. Грујић је нагласио да пољопривреда захтева континуитет и системска решења, а не ад хок захтеве који се мењају из месеца у месец.
Рајић је своју поруку заокружио речима које најбоље описују тренутак у којем се налази српска пољопривреда:
„Сви имамо проблема, али на проблеме не треба гледати као на препреку, него као на раскрсницу на којој ћемо тражити прави пут.“
Управо у томе лежи суштина – не у томе ко је гласнији, већ ко нуди одрживо решење. А решење, како су обојица саговорника поручила, почиње за столом, у дијалогу, са јасним бројкама и реалним очекивањима.
