Пољопривреда у кантону Женева суочава се са бројним изазовима, али и даље задржава кључну улогу у економији и друштву. Франсоа Ерар, посланик странке Le Centre у Великом већу Републике и кантона Женева, члан Комисије за заштиту животне средине и пољопривреду, као и Комисије за енергетику, говори за наш портал о тренутној ситуацији у пољопривреди ове швајцарске регије, односима између државе и пољопривредника, као и перспективама за будућност.
Мање пољопривредника, али веће интересовање за пољопривреду
„У Женеви је све мање пољопривредника, али све више људи и заједница подржава пољопривреду. Agri-Genève, организација коју представљам, основана је 1924. године и некада је имала 400 чланова. Данас је тај број мањи, али сада нас подржавају општине и грађани који разумеју значај локалне производње хране“, објашњава Ерар.
Догађаји везани за пољопривреду, као и политичка ангажованост, кључни су за рад Agri-Genève.
„Наш циљ је заштита интереса пољопривредника кроз политичко ангажовање, како на кантоналном, тако и на федералном нивоу. Обрадиво земљиште се смањује, али строги прописи штите пољопривредне површине од урбане експанзије“, наглашава он.
Проблеми и перспективе – има ли наде?
Женева је јединствен случај у Швајцарској, окружена урбаним подручјима, са само 11.000 хектара обрадиве земље.
„Притисак на пољопривредно земљиште је огроман, али истовремено имамо тржиште од 500.000 потрошача који цене локалне производе. Производња се све више преусмерава на пластеничку пољопривреду—Женева је највећи произвођач парадајза у Швајцарској. Поред тога, имамо трећи по величини виноград у земљи. Некада је доминирала производња цвећа, али је она готово нестала због увоза јефтиних цветова“, објашњава Ерар.
Швајцарска је позната по породичним фармама, а већина пољопривредних имања прелази с генерације на генерацију.
„У нашој регији континуитет пољопривредне делатности није проблем, јер се обично деца баве истим послом као и родитељи. Величина газдинстава зависи од врсте производње—за житарице је потребно између 50 и 60 хектара, за виноградарство око десет, а за повртарство знатно мање“, прецизира он.
Државна подршка и изазови тржишта
Швајцарска није чланица Европске уније, што јој је омогућило да дуго штити своје пољопривреднике од јефтиног увоза.
„Систем директних плаћања омогућава пољопривредницима да не зависе искључиво од продаје својих производа, већ и од јавних услуга које пружају, попут очувања пејзажа и биодиверзитета. Овај систем чини значајан део прихода пољопривредника“, истиче Ерар.
Федерална влада финансира 90% субвенција, док кантоналне власти допуњују ова средства. Швајцарски пољопривредни буџет износи око четири милијарде швајцарских франака годишње, при чему се највећи део троши на директна плаћања.
Будућност швајцарске пољопривреде
Један од највећих изазова остаје климатска промена, нарочито у виноградарству.
„Проблеми настају у марту и априлу, када пролећне температуре подстакну рани раст винове лозе, а затим касни мразеви уништавају младе изданке. Вода постаје све већи изазов—суше и обилне падавине се смењују, додатно отежавајући рад пољопривредницима“, наглашава он.
Женева је увела свој квалитетни жиг, GRTA (Genève Région – Terre Avenir), који промовише локалне производе у највећим супермаркетима, попут Coop-а и Migros-а, али и на пијацама и у продаји директно са фарме.
„Овај жиг гарантује свежину, одрживост и фер услове рада за пољопривреднике. Наш циљ је да што више становника Женеве конзумира локалне производе“, закључује Ерар.
Пољопривреда у Женеви и Швајцарској суочава се са великим изазовима, али и даље ужива снажну подршку и системске мере које штите интересе пољопривредника. Иако је број произвођача у опадању, интересовање за локалну производњу наставља да расте. Уз адекватне политике и већу свест потрошача, овај сектор ће и даље остати један од стубова швајцарског друштва.
