Први јавни позив из ИПАРД 3 програма требало би да буде расписан у јануару 2024. године, рекла је данас државна секретарка Министарства пољопривреде Милица Ђурђевић, која је председавала седницом ИПАРД 3 одбора за праћење, одржаној у Привредној комори Србије.
„Добра вест јесте да у овом тренутку постоји и званично одобрење Европске комисије да се и у следећој години настави са исплатом средстава из ЕУ буџета. А што се тиче самог новог, ИПАРД 3 програмског периода, ми смо упутили захтев Европској комисији за одобравање реакредитације већ постојећих мера и добили смо позитиван одговор и увелико радимо на припреми првог јавног позива који планирамо да распишемо већ у јануару 2024. године“, рекла је Даниловићева.
Поменимо, према ранијим најавама, најпре ће бити расписан позив за набавку нових трактора, а потом и позив за изградњу и опремање објеката (фарми, хладњача, складишта…), подизање воћњака, пластеника… набавку механизације… Реч је о позивима из Мере 1 ИПАРД 3 програма, која се односи на инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава.
Чланови Одбора за праћење ИПАРД-а данас су, како саопштава Министарство пољопривреде, разматрали остварене резултате и напредак у спровођењу ИПАРД 2 програма и планове за спровођење ИПАРД 3 програмског циклуса.
Милица Ђурђевић нагласила да је до половине децембра у оквиру ИПАРД 2 програмског цикуса одобрено укупно 1.537 пројеката са око 146,1 милиона евра подршке ЕУ. Исплаћена су 1.002 пројекта са око 68,8 милиона евра подршке из ЕУ буџета.
Ђурђевић је нагласила да ће Министарство пољопривреде наставити да улаже велике напоре како би средства из ИПАРД фонда доспела до крајњих корисника и како би се постигао циљ и сврха ИПАРД програма, а то је подршка пољопривредним произвођачима и прерађивачима, као и становништву руралних подручја у Републици Србији, да постепено повећавају своје капацитете и потенцијале, али и модернизују и унапреде своју производњу.
„У оквиру ИПАРД 3 програма настављамо са спровођењем мера намењених подршци развоју примарне пољопривредне производње, прерађивачких капацитета и руралног туризма, које ће бити проширене на нове секторе. Половином јануара 2024. године очекују се и први јавни позив у оквиру ИПАРД 3 циклуса, најпре за Меру 1, где постоји највеће интересовање корисника, а онда и за остале мере“, закључила је она.
Исплаћено 30 милина евра
Директорка Управе за аграрна плаћања Сања Даниловић је у изјави Тањугу најавила да је у оквиру ИПАРД 2 програма остварена висока стопа одобравања пројеката, и да је до сада кроз овај програм подстицаја, пољопривредницима исплаћено 30 милиона евра.
„На данашњој седници ИПАРД 3 одбора за праћење имали смо прилику да представимо резултате у делу ИПАРД 2 програма и припреме за предстојећи ИПАРД 3 програмски циклус. У овом тренутку у оквиру ИПАРД 2 програма имамо веома високу стопу одобравања пројеката, која је у овом тренутку 95 одсто од укупно расположивог буџета.
Наш фокус у овој години био је на исплати средстава, и до сада је исплаћено око 30 милиона евра, а до краја године очекујемо да исплатимо још пет милиона евра. То је апсолутно рекордна исплата“, рекла је Даниловићева за Тањуг. Она је објаснила да је рекордна исплата, јер је укупна очекивана исплата од 35 милиона евра у 2023. години на нивоу целог претходног периода од 2019. и закључно са 2022. годином.
Поред чланова присуствовали су и представници Европске комисије, Делегације Европске уније у Републици Србији, Министарства финансија, Министарства за европске интеграције, Канцеларије за ревизију система управљања средствима Европске уније и други.
Након одржане седнице, представници ИПАРД Управљачког тела и ИПАРД агенције заједно са представницима Европске комисије и Делегације Европске уније у Републици Србији посетиће ИПАРД кориснике.
Успешан пример финансирања из ИПАРД-а
PФунго југ д.о.о. Лесковац: ОИЕ – инвестиција која се брзо врати
Зелена агенда за Западни Балкан је стратегија регионалног развоја која има за циљ да одговори на изазове климатских промена и зелене транзиције и да помогне земљама Западног Балкана да ускладе прописе о животној средини са европским стандардима и нормама. Утемељена је на Европском зеленом договору и Економско-инвестиционом плану за Западни Балкан. Спровођење Зелене агенде биће у фокусу у наредном ИПАРД 3 програмском периоду кроз улагање у обновљиве изворе енергије и одобравање додатних 10% подстицаја за овај вид улагања. Очекује се да ће виши ниво подршке подстаћи в ећи број корисника да инвестирају у обновљиве
изворе.
У ИПАРД 2 програмском периоду поднето је 80 захтева у којима су обновљиви извори део већег
пројекта, или самостална инвестиција.
Вредност ових инвестиција је око 16 милиона евра. Соларни панели су били најзаступљеније инвестиције у обновљиве изворе енергије са 67% учешћа. Фунго југ д.о.о је један од корисника који су развој свог пословања унапредили управо инвестицијом у изградњу соларне електране.
Ово привредно друштво из Лесковца се од 1990. године бави откупом, производњом, прерадом и продајом пољопривредних и шумских производа, пре свега воћа и печурака, које данас пласира кроз робну марку Артфоод. У оквиру Трећег јавног позива за ИПАРД Меру 3 Фунго југ д.о.о је за изградњу соларне електране у оквиру производних погона у месту Чукљеник крај Лесковца остварио подршку од око 153 хиљаде евра (ЕУ учешће 114.723,14 евра + допринос Републике Србије
38.241,05 евра).
Иако долази са сунчаног југа Србије, представник Фунго југа Братислав Јовановић тврди да се инвестиције у обновљиве изворе енергије исплате и на југу и на северу земље, а посебно ако имамо у виду цену електричне енергије за привреду.
„Уз ИПАРД подршку која је за унапређење прерађивачких капацитета 50% прихватљивих трошкова, инвестиција у обновљиве изворе енергије може да се поврати у периоду од 3 до 4 године. Снага изграђене електране је 401,3 киловата и за сада покрива потребе наше производње, и у складу са важећом регулативом још увек нисмо стекли статус прозјумера односно купца-произвођача. С обзиром на чињеницу да имамо више производних објеката неопходно је било инсталирати више инвертора, што је утицало на висину инвестиције. Овом инвестицијом смо на дуге стазе утрли пут повећању конкурентности наше производње и приближили се стандардима производње у најразвијенијим земљама”, каже Јовановић. Будућим ИПАРД корисницима саветује да без добре консултанстке куће не улазе самостално у процес реализације једног овако сложеног пројекта и остваривања права на подстицај. Додао је да инвестирање у обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност наилази на позитиван пријем у оквиру банкарског сектора приликом одобравања кредитних средстава. Предузеће Фунго југ д.о.о већ размишља о новим улагањима уз помоћ ИПАРД програма, инвестирањем у топлотне пумпе.
