Производња шећерне репе у Србији је и даље под снажним ударом временских неприлика и економских изазова. Иако је под засадима ове културе у 2024. години било 46.839 хектара, што је повећање од 12,4% у односу на претходну годину, укупан род је опао за 5,8%, достигавши једва 1,92 милиона тона. Просечан принос од 41,1 тону по хектару међу најнижима је у последње две деценије.
„Ово су алармантни подаци који нам јасно показују да произвођачи губе битку са климатским променама. Не само што смо имали раније вађење репе због топлог времена, већ се суша директно одразила на принос“, каже један од стручњака који је радио на анализи тржишта.
Притисак на произвођаче, опадање интересовања за сетву
Ситуација је додатно усложњена уговореном откупном ценом од 45 евра по тони за 2025. годину, што је тек незнатно више у односу на прошлу сезону, али уз додатне бонусе. Ипак, произвођачи тврде да им то не покрива губитке.
„Имамо проблеме не само због суше, већ и због све учесталијих болести. Производња је скупа, а принос неизвесан. Логично је да ће многи размотрити прелазак на мање захтевне културе попут сунцокрета“, каже један од произвођача из Јужног Баната.
Очекује се пад површина под шећерном репом у наредној години, што би могло додатно пољуљати српску шећерну индустрију.
Затварање шећеране у Ковачици – још један ударац?
Нестабилност у сектору огледа се и у најављеном затварању шећеране у Ковачици, што је изазвало велику забринутост међу локалним произвођачима.
„Није први пут да се суочавамо са гашењем шећерана, али ово је директан сигнал да индустрија стагнира. Ко ће да преузме репу ако се настави тренд затварања капацитета?“, пита се један од представника удружења пољопривредника.
Са друге стране, компанија МК је најавила отварање фабрике алкохола у Ковачици, која би требало да запосли раднике из шећеране.
Некада је био и за 80 динара…
Српски шећер скупљи од европског, а извоз пада
Док домаћи произвођачи кубуре са ценама, на европском тржишту је ситуација још тежа. Производња шећера у Француској, Немачкој и Пољској је порасла, што је довело до пада цена. За годину дана, цене рафинисаног шећера на светском тржишту су се кретале од 588 евра по тони (фебруар 2024) до 474 евра (август 2024), док је српски шећер бележио константан пад цена извоза са 764 евра у јануару на 606 евра у децембру 2024.
Извоз белог шећера је у 2024. години порастао за 38,8% у односу на претходну годину, али је и даље 45,8% мањи у односу на десетогодишњи просек.
„Конкуренција из ЕУ нам не иде у прилог. Европски шећер је јефтинији, а наша конкурентност је све мања. Ако држава не реагује, питање је ко ће уопште наставити производњу“, оцењују аналитичари.
Глобална нестабилност може довести до раста цена
Иако су цене шећера у паду, прогноза за 2024/25. годину указује на могућност преокрета. Глобална производња шећера предвиђена је на 175,5 милиона тона, што је за 5,8 милиона тона мање него у претходној сезони. Истовремено, потрошња расте и достиже рекордних 180,4 милиона тона.
„Смањење производње у Индији, Пакистану и Тајланду, као и јачање бразилског реала, могло би довести до скока цена. Али то не значи да ће наши произвођачи имати користи ако се у међувремену одрекну шећерне репе“, истиче један од извештаја.
Шта даље?
Српска шећерна индустрија се налази пред великим изазовима. Ако се настави тренд смањења површина под репом и затварања шећерана, Србија би могла да изгуби један од својих некада најзначајнијих пољопривредних сектора.
Произвођачи су на прекретници: или ће добити већу подршку и боље услове, или ће се преоријентисати на друге културе. У сваком случају, време за спасавање српског шећера полако истиче.
Детаљана анализа МПШВ : Извештај o тржишту шећера март 2025
