Има ли остатака пестицида опасних по здравље у јагодама, луку, салати? Зелене пијаце у препуне ових намирница и разних других врста воћа и поврћа. Потенцијално присуство штетних супстанци у њима брине многе потрошаче. Има ли разлога за то, више о свему причао је Новица Милетић професор Пољопривредног факултета у Београду који је био гост у Јутарњем програму РТС-а. Он је овом приликом рекао да су пестициди средства која се користе за сузбијање штетних биолошких агенаса, а то су проузроковачи биљних болести и штеточина. Те болести могу да направе штете, а када их третирамо са пестицидима очувамо принос. Са пестицидима не повећавамо приносе, јер се оно постиже наводњавањем или ђубрењем азотом. Штеточинама је храна прво доступна, као што се прво јабукама храни јабукин смотавац, прво се он храни, па човек. Ми морамо да примењујемо пестициде, а да бисмо избегли потенцијалну опасност, пестициди морају да се примењују правилно“, наводи Милетић. То значи, додаје, да се примењују у оптимално време. „Ако се погреши имаћемо штете, то је са аспекта очувања. Са аспекта здавља људи морамо да користимо једињења која су регистрована и она која су дозвољена у ЕУ. Министарство када региструје препарате, региструје оне које су дозвољене у ЕУ“, истиче Милетић.
Према његовим речима, произвођачи морају све то да испуњавају и да се придржавају каренце, времена које би требало да прође од третирања до бербе. „Имамо једињења која имају каренцу три дана или каренцу за трулеж од седам дана, тако да произвођач може да бира. Ако се на овакав начин, у оптимално време примењују пестициди нема опасности“, указује Милетић. Сама контрола је, каже, на државним институцијама и инспекцијама. „Узимају се узорци на пијацама. Често су ти узорци били исправни колико смо пратили у последње време. Ми када извозимо воће и поврће, анализе остатака пестицида се раде, и овде и страна увозник. Ако је плод леп, стоји да је третиран, али ако је оптимално рађено, ту не сме да буде остатака. Исто тако ако је плод црвљив и то није стопостотни знак да јабука, ако је јабука у питању, није третирана. Пре је разлог да није на време третирана“, наводи Милетић. Што се тиче избора земљишта, посебно за гајење воћа, раде се анализе земљишта. „Издувни гасови нису само проблеми код нас. У Јужном Тиролу су воћњаци покрај ауто-пута. У нашим условима, имамо пролично здраво земљиште са аспекта здравља људи“, каже Милетић. Не треба, додаје, користити воду загађену ешерихијом. „Ми иначе воће морамо да перемо. Једаним делом може да се уклони бактерија, а и пестициди који су на површини. Став агронома је да сода бикарбона не може да одстрани пестициде. Ја никада лично нисам користио соду бикарбону. Једно нормално прање воћа и на тај начин ће се део пестицида који је на површини отклонити. Исто тако, није потребно прати по 15 минута воће, јер ако бисте свако воће прали по 15 минута дан би вам отишао“, наводи Милетић. У Србији технологија премазивања воћа воском због дуготрајног транспорта нисмо развили. „Што се појави тај масни део на плоду, посебно код грени смита, то је природно лучење масних капи да би се плод штитио, да мање испарава и да може дуже да стоји“, указује Милетић. Када питање да ли да се љушти кора воћа каже да је тачно да се у кори налазе хранљиве материје. „Кора је скоро најхранљивији део. Тачно је да један део пестицида може да се нађе и у кори. Здравије је да се поједе јабука са кором, него да се ољушти“, закључује Милетић.
