Раскринкани: Како се крало из робних резерви

Аутор: draganadpetrovic
117 посета

У последњих десетак година несавесни складиштари оштетили су државу за више десетина милиона евра, јер су робу из Робних резерви која им је била поверена на чување – отуђили. Због тога у ресорном министарству у наредном периоду планирају да реорганизују Робне резерве и повећају складишне капацитете који ће бити у власништву државе. За сада држава има само један силос за пшеницу и кукуруз и пет складишта за остале прехрамбене производе.

Ванредна контрола залиха робних резерви пре девет година разоткрила је велику злоупотребу складиштара који су чували државну пшеницу и кукуруз. Робу је тада проневерило 18 приватних компанија којима је за ту услугу месечно из буџета плаћано по више хиљада евра.Инспекција је нашла мањак од 30.000 тона кукуруза и 50.000 тона пшенице, вредности 20 милиона евра. Установљено је да у силосима постоје дупла дна.

„То је било код већине складиштара који нису имали робу на стању. Имали смо случај да је један склонио мердевине са ћелија. Имали смо ситуацију да је складиштар заварио поклопце на ћелијама, то је решено и ту смо нашли дупло дно у ћелијама, робе је било на стању“, наводи Драган Гајић из Тржишне инспекције.

Против одговорних су тада поднете пријаве, а годину касније седморо складиштара измирило је обавезе према држави и вратило робу, што је била трећина количина које су недостајале.

Девет година касније, историја се поновила. Пре месец дана у неколико акција ухапшени су складиштари који су продали државне житарице. И то у периоду када је на светском тржишту несташица, а цена пшенице и кукуруза никада већа.

Илустрација: Крало се на велико, па је било и хапшења/ФОТО: Pixabay

Робне резерве установљене су у Југославији након Другог светског рата са циљем да штите и произвођаче и тржиште. Њихов задатак је да ублаже ценовне ударе и ударе у снабдевању. До пре две деценије, малверзација са државним залихама није било, кажу стручњаци.

„Робне резерве су чуване у државним складиштима и великим компанијама које су биле друштвене фирме. Никада се није десио сличан марифетлук, као што се дешавало неколико пута од 2000. година. То само говори у прилог чињеници да систем није под добром или честом контролом и да су неолиберални капитализам или уопште либерализација тржишта код нас некада накарадно схваћени, па да свако може да ради шта хоће“, објашњава агроекономиста Милан Простран.

Да садашњи систем има мањкавости, тврде и у ресорном министарству због чега планирају да повећају складишне капацитете у власништву државе. За сада су у опцији три модела за чување залиха. Један подразумева даљу сарадњу са складиштарима који су до сада поштено радили, а таквих је, кажу, већина. Други да се складишта која постоје пребаце у власништво робних резерви.

„Они су били на неки други начин у државном власништву само да му променимо намену и прилагодимо складиштењу робних резерви. Трећа врста су одређени модели, који постоје у појединим земљама, јавно-приватног партнерства где би одређени приватници изградили силосе, одређени број година за то добијали закупнину и након одређеног броја година би ти силоси прешли у власништво Робних резерви тј. државе Србије“, каже државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Урош Кандић.

Силос у Новом Пазару капацитета 18.000 тона једини је у власништву државе у којем се чувају пшеница и кукуруз из робних резерви, док се за складиштење осталих количина житарица приватницима плаћа закупнина – 105 динара по тони пшенице и 95 динара по тони кукуруза месечно. У овом тренутку држава има потписане уговоре са око 70 складиштара.

Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/4813621/robne-rezerve-skladistenje-malverzacije.html

ФОТО: Pixabay

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар