Читаве ове године средња Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“ посвећена је јубилејима. Једним се обележава 155 година откада је Ђорђе Радић постао први доктор пољопривредних наука у Србији, а други је посвећен 140-годишњици оснивања ове средње школе у Краљеву. Краљевачка Пољопривредна школа која с поносом носи име свог првог управитеља, основана је 1882. Године указом тадашњег српског краља Милана Првог Обреновића,најпре као стручна и нижеразредна, да би временом постала четворогодишња. Од тада до данас, изузев прекида због балканских ратова, а потом и у време Првог и Другог светског рата, више није прекидала свој рад.
Поводом јубиларне године од оснивања ове школске установе 29. јуна је изложбом и пригодним програмом,почело обележавање значајног јубилеја за школство, Краљево и Србију. Светлана Младеновић, директорка ПХШ „Др Ђорђе Радић“ поздрављајући госте у име запослених, бивших
ученика и данашњих 640: ,,Од оснивања, већ 140 година,школа непрекидно ради, усавршава се и тежи да прати лик и дело др Ђорђа Радића.
„Ову годишњицу посветили смо њему, зато што ће његово лик и дело живети све док постоји
школа коју је основао, не само кроз школе као објекат у којем деца уче, већ и кроз наше ученике ове и осталих школа које је основао. Велика је част и радити у једној оваквој васпитно-образовној установи, а камоли бити на њеном челу, што радну обавезу чини још већом. Јер ваља очувати велико наслеђе, а опет наставити у духу новог времена“, истиче директорка
школе Светлана Младеновић.
Илустрација: Светлана Младеновић директорка школе
Није могуће у неколико редова описати име др Ђорђа Радића, како бисмо пренели изречене заслуге овог великана за српску пољопривреду, који је као младић из родног Бечкерека отишао је у свет и у Бечу успео да постане први српски доктор пољопривредних наука. Силно је желео да постане велики добротвор свог народа, сиромашног и непросвећеног. Отварао је школе, просвећивао младе и старије пољопривреднике, објављивао стручну и популарну пољопривредну литературу. Те 1882. године 29.јуна почео је отварњем тада ратарске школе нову еру српске пољопривреде.
„Након доктората, који је одбранио у чешкој престоници и бројних стручних путовања, окреће се модернизацији српских пољопривредно заосталих села, чему је посветио читав живот. Као управитељ школе у Краљеву бавио се научним радом. Укрштао је расе зарад побољшања расног
састав стоке, први се бавио хибридизацијом кукуруза, новимсортама јагода, памука. Отворио је у Краљеву фабрику савремене пољопривредне механизације. Објавио је више од 50 научних књига и 560 научних радова, а био је члан 117 струковних удружења и добитник је 12 ордена српских
и страних владара. Радић се истицао племенитошћу и међу Краљевчанима уживао велики углед. Био је председник општине и редован члан Српског ученог друштва, као и почасни члан Краљевске српске академије“ истиче историчар Драган Драшковић.
Краљ Милан Обреновић указом од 29. јуна 1882. Године установљава, у вароши Краљеву, Школу за ратарство, што у то доба беше прворазредни догађај за целу Србију. За управитеља новоосноване школе постављен је др Ђорђе Радић, први Србин доктор агрономије, аутор преко педесет
научних студија и књига, члан Српског ученог друштва и почасни члан Краљевско – српске академије наука.
„Са таквим научним угледом он, ипак, током каријере бива три пута постављан и три пута „пензионисан“ – уствари смењиван – са положаја управитеља Школе за ратарство.Узрок томе биле су оновремене политичке прилике и интриге. Зграда на Ратарском имању намењена школи
завршена је 1927. године, а до тада је за наставу коришћена зграда у којој се сада налази Народни музеј. Пољопривредна – хемијска школа у Краљеву од 1990. године носи име Ђорђа Радића, свог првог и најзначајнијег управитеља. Значај је огроман, не само за град већ и за суживот тог времена, па до данас. Отварао је школе, просвећивао младе и старије пољопривреднике, објављивао стручну и популарну пољопривредну литературу. Након доктората и бројних стручних путовања, окреће се модернизацији српских, пољопривредно заосталих села,чему је касније посветио читав свој живот.
Илустрација: Историчар Драган Драшковић.
Својим радом утицао је на наставнике пољопривредних и других школа, а многа његова дела
доживела су поновљена и допуњена издања. Стога, с правом,можемо рећи да зидине ове зграде представљају својеврсни камен темељац агрономском образовању у овом делу Србије,који су били значајни за унапређење културног, просветног и друштвеног живота Крајева и околине, додаје овај краљевачки историчар.
„Српска штампа оног доба често је писала о Ратарској школи у Краљеву, те су тако, Српске новине 30. септембра 1882. Године обавештавају да ће Ратарска школа у Краљеву бити отворена од 15. октобра. У њу, осим ученика о државном трошку,примаће се још 10 младића на школовање о свом трошку,по 25 динара месечно, који треба „ради једнобразности са државним питомцима да понесу са собом, осим нужног одела, још 4 пара кошуља, 2 кошуље пресвлакуше, 4 пешкира,4 џепне марамице, 2 пара опанака и 4 пара чарапа“. Стоји на једном од панела уприличене изложбе.
Радић је умро у Краљеву, августа 1922. године. Сахрањен је на старом краљевачком гробљу до хумке свог сина Звездана, а где је њихов гроб то се данас не зна. Гробно место представници школе обишли су последњи пут 1983. године, али га касније више није било.
Ученици нису заборавили свог „идола“. Сваке године низом активности не само у јубиларним, обележавају пригодним програмима сећање на овог великог човека, коме се није одужила ни Србија а ни краљевчани, будући да у граду на Ибру не постоји обележје по коме би се знало за његова велика дела. Зато су поносно саопштили кроз сценско драмски приказ и важне датуме његовог живота, да задужбина др Ђорђа Радића није пропала, већ и данас, након 140 година од
оснивања, блиста на обронцима Ратарског имања, поносито носећи име свог утемељивача.
Од првобитно уписаних 25 ђака те 1882. године, школа данас има 640 ђака. Поседује 80 хектара имања недалеко од града. Огледи њива, ливада и повртњака су употпуњени и економијом на којој се налазе стаје, у оквиру школе си и савремена лабораторија и мини млекара. Тако ученици поред
теоријског стичу и практична знања, од сетве до жетве, од садње до бербе. Додала је на крају да је поносна и на то да ову школу уписују деца која овај позив заиста воле и да је велико интересовање савке године, посебно за четворогодишња занимања.
Илустрација: Прва генерација школе „Др Ђорђе Радић“
Своје стечено знање примењују на својим газдинствима и на даљим усавршавањима.
„Иначе смо захваљујући Пројектима успели да своје ученике едукујемо и ван земље. Успешно одржавамо и размену ученика са другим школама. Наши ученици постижу одличне резултате и на бројним такмичењима, што је још једна потврда да су посвећени ономе што уче и за шта се спремају у будуће. Ове године под окриље школе очекујемо око 180 ученика који ће надам се бити достојни и кадри да наставе сва започета дела нашег утемељитеља“, закључила је директорка Младеновић.
Од прошле године је установљена и награда „Др Ђорђе Радић“, за најбоље пољопривредне школе и ученике истих која ће бити додељена током јула док ће завршна свечаност бити октобра ове године. За минулих 140 година из ове школе изашло је више од 120 генерација матураната, или неколико хиљада стручњака свих пољопривредних профила. Данас су успешни на својим газдинствима, престижним установама,факултетима, институтима, како у земљи тако и иностранству. Једно од познатијих имена је велики српски књижевник Добрица Ћосић, који се није задржао у својој струци, али је српску књижевност даровао великим насловима.
Извор: Агробизнис магазин
