Поново бламажа: Враћен кисели специјалитет

Аутор: Gdjakovic
176 посета

Афера са краставцима је само једна у низу коју је Србија имала у трговини са Хрватском. Пре тога хрватски цариници су спречили увоз шљива из Србије, а пошиљку уништили због присуства пестицида хлорпирифоса. У чипсу који је произведен у Србији, утврђен је висок ниво канцерогеног акриламида а прошле године је Хрватска пријавила да је товар брескви из Србије потенцијално ризичан. Постали смо депонија за неутрошене залихе недозвољених супстанци у ЕУ. Увозе се производи који су тамо давно укинути. Тренутно се не зна шта од залиха има и колико година ће се то продавати на црно. Мултинационалне компаније су све оно што више нису ставили на тржиште у ЕУ донели у Србију јер им је дозвољен неконтролисан увоз.

Хрвати вратили киселе краставчиће из Србије

Пут од њиве до трпезе у многим земљама пролази кроз густо „сито и решето“ надлежних служби. Да у Србији и није баш све тако, показују све чешћа враћања воћа и поврћа, али и хране са граничних прелаза. Разлог је често исти – прекомерна употреба средстава за заштиту биља или остаци неких опасних и канцерогених материја, који не би смели да се нађу у храни.

У извештају Државне ревизорске институције (ДРИ) о „Безбедности хране у Србији“ за 2023. годину, тврди се да се „контрола хране не спроводи у континуитету“. Наводи се и да се обавештења о откривеним преварама у вези са храном објављују на званичном сајту Министарства пољопривреде Србије, али и да се „брзо бришу“. Како наводе стручњаци, када се воће напрска лошијим препаратима, оно може да се једе тек после скоро месец дана. А кад воћару „налети“ купац, он нема времена да то чека, па отуда не чуди што српским пољопривредницима враћају воће и поврће са границе. Тако је недавно заустављена пошиљка краставаца за Хрватску. Како извештавају из европског састава за брзо узбуњивање у промету храном (РАСФФ), у пошиљци пастеризованих краставаца из Србије откривени су остаци пестицида металаксила.

 

Српске шљиве враћене са хрватске границе: Нађен пестицид

Поврат робе из Србије не односи се само на храну, већ и на друге производе као што су папирне сламчице или алкохолна пића. Из тог разлога, грађанима последично делује да није ретко да са српском робом нешто није у реду, те се оправдано питају колико су безбедни производи које свакодневно купују.

Да до оваквог исхода може доћи због коришћења забрањених активних супстанци, упозорени су од стране стручњака и Министарство пољопривреде и сама министарка Јелена Танасковић, али су аларми игнорисани. Иначе, убрзо након „устоличења“ Јелене Танасковић у министарску фотељу, уследили су протести незадовољних пољопривредника, потом наводни договори, па свињска куга и поновни протести. Сада ће њен рад бити упамћен и по затрованом воћу и поврћу. Наиме, Јелена Танасковић је дозволила интервентан увоз и употребу забрањене активне супстанце хлорпирифос, која у Србији одавно није у употреби. Део те супстанце је несумњиво завршио у воћарству, а није било томе намењено.

 

Шта се сад дешава са српским бресквама враћеним из Хрватске

Србија је тако постала депонија за неутрошене залихе недозвољених супстанци у ЕУ. Сходно томе, сценарио враћања робе је репризиран, а јавност се пита шта ће бити са затрованим воћем, као и да ли Србији прети опасност од забране извоза у Европску унију? Све што није у складу са договореним условима испоруке, као што су количина пестицида или квалитет и време испоруке робе која се извози, негативно утиче на репутацију земље.

Резултати контроле у Србији треба да се усагласе са контролом земље у коју се извози. Управо да не би дошло до повраћаја због ког би се губило поверење на међународном тржишту, а самим тим и одређено тржиште. Јасно је да ако до тога дође, купац ће бити орјентисан на другог понуђача а нама остаје брука и срамота.

Извор: https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/514224/bruka-hrvatska-srbija-proizvodi.html

Srodni tekstovi

Оставите коментар