Када се паметно осмисли производња, на боровници се може одлично зарадити, показује пример из Шемшина код Младеновца.Пре десетак година Александар Милић је побрао бројна призњања за своје иновације у гајењу боровница. Данас овај домаћин из Шемшина код Младеновца, није „само иноватор“ већ и успешан плантажер који уместо плакета убире профит.
Да боровница у Србији добија све више поклоника и међу произвођачима, више није никаква новина. Тај тренд постоји већ неко време и не чини се да је само „хајп“ кратког века. Пре свега ту је одлична откупна цена, без много колебања од сезоне до сезоне које је присутно код неких других пољопривредних култура, што буди апетите „нових“ воћара.
Међутим, да све не буде потаман побринула се природа, односно човек, са климатским променама које сада више нико не може да игнорише. Неповољни временски услови, од града до јаког сунчевог зрачења које се јавља већ у мају, могу да десеткују род. Узгој у затвореном намеће се као логично решење.Радмила Копривица, саветодавац за воћарство Пољопривредно стручне саветодавне службе Београда каже да је гајење у заштићеном простору релативно нов начин када је у питању узгој боровнице.
– Предности су не само заштита од невремена, већ и добијамо робу ван сезоне па је по природи ствари доста скупља него када је сви имају. Наравно, то захтева сасвим дугачији приступ, и готово је незамисливо без саксија – објашњава Копривица.
Илустрација: Узгој боровнице у заштићеном простору је немогућ без саксија
Тога је већ неко време свестан и Александар Милић, који боровницу данас гаји у пластеницима површине по 1.000 квадрата. Његове боровнице су у специјалним саксијама од 25 литара запремине , са посебним холандским супстратом и инсталацијом за ђубрење и наводњавање. Има класичан пластеник од дупле фолије која се надувава и има и фронтално и бочно проветравање, али и једна пробни, дупли (веронезе), где се фолија диже и спушта.
– Стална темепратура, однос збир дневне и ноћне температуре, постиже се већ у фебруару и биљка има идеалне услове да се „покрене“, много пре него оне које су напољу – објашњава Александар Милић, иначе једна од пионира узгоја боровнице у младеновачком крају.Узгој боровнице на отвореном делује лакше, „засадиш-заливаш-покупиш“, али и ту има много ограничавајућих фактора. Највећи проблем је пронаћи земљиште тачно одговарајуће киселости, посадити биљке, а онда их штитити од града и зрачења.
Наравно, ни саксијска производња није лака.
– Само што се тиче наводњавања, напољу можете да залијете пар пута дневно, а кад су велике температуре више пута, али не толико често као у затвореном. Саксије су мале, морате да стално котролишете влагу, осветљеност, температуру и количину хране, све се брзо дешава – напомиње Милић.
Искусни стручњак упозорава да се многи узгајивачи варају када првише налију биљку.
– Она после обилног заливања четири сата ништа не ради, односно ради само мали део корена док се не оцеди. А то није добро за плодност, мора да ради „цео дан“. Биљка је један топ спортиста којег морамо да држимо стално у тренингу и у топ кондицији – истиче Милић.
Са оваквом бригом, Милић из свог пластеника добија род својих сорти ђук, хјурон и дрејпер, у екстра и премијум класи и то у „раном зрењу“, седам до 20 дана пре конкуренције на тржишту. Да има још и додатно загревање и принудну вентилацију, могао би да добије род и два месеца пре „природног“.– Принос је, рецимо, 3,8 килограма по жбуну на биљкама сорте дрејпер, које још нису у пуној зрелости а које по калибру и сувој материји спадају у екстра и премијум класу. Код хјурона је принос нешто мањи, око три килограма, али то је и сортна одлика – каже Копривица.
Илустрација: Прва класа боровница плаћа се између 5 и 6 евра по килограму
И на крају, оно што узгајиваче али и потенцијалне воћаре интересјуе је „математика“. Када урадите све како струка налаже, и на једном ару засадите 100 биљака, са реалним приносима од четири килограма по жбуну, добијете 4.000 килограма плода. А већ прва класа се плаћа пет до шест евра по килограму.
– Оволика површина довољна је за пристојне приходе једне просечне породице. Наравно уз породичан рад и изнајмљивање радника само за бербу или за неке веће радове – закључује Александар Милић у емисији „Имамо решење“ канала АгроТВ.
Извор: https://www.agrotv.net/kako-se-na-borovnici-pravi-ozbiljan-profit/
ФОТО: Pixabay
