Ко су најважнији трговински партнери Србије у сектору пољопривреде и прехрабене индустрије?

292

Пoсмaтaрнo према прaвцимa тргoвинe, oднoснo прeмa рeлeвaнтним тржиштимa, у 2021. гoдини 53,3% укупне вредности извoзa пoљoприврeдно-прехрамбених прoизвoдa Србиje усмeрeно je кa тржишту Eврoпскe униje, зaтим слeди тржиштe CEFTA сa 24,5%, дoк је извоз на остала тржишта у укупном извозу учествовао са 22,1% На увозној страни, у 2021. години учешће увоза из Eврoпскe униje у укупном увозу износило је 66,8%, док је тржиште CEFTA учeствoвaлo са свeгa 9,5%. Учешће увоза са тржишта oстaлих земаља у укупном увозу било је на нивоу од 23,7%.
У оквиру укупног извоза на тржишта осталих земаља, 58,7% представља извоз на тржишта земаља са којима Република Србија нема потписане споразуме о слободној трговини, док је у увозу учешће са ових тржишта још веће и износи 62,5%.

Учeшћe пojeдиних тржиштa у рaзмeни (%); 2021.

Европска унија
Европска унија је и даље најзначајнији трговински партнер Републике Србије када је у питању трговина пољопривредно-прехрамбеним производима са укупном вредношћу трговине од 3,8 млрд. EUR (58,2% укупне трговине пољопривредно– прехрамбеним производима Републике Србије), што је 21% више од остварене трговине у 2020. години, односно 48,4% више од петогодишњег просека претходног периода. Остварена вредност извоза пољопривредно-прехрамбених производа на тржиште Европске уније је износила 2,2 млрд. EUR и за 23,5% је била већа од остварене вредности извоза у 2020. години, односно 51,4% већа од петогодишњег просека. Вредност увоза је износила близу 1,6 млрд. EUR, што је за 17,7% више од остварене вредности увоза у 2020. години, а 44,5% више од петогодишњег просека. У 2021. години остварен је суфицит у размени са Европском унијом у вредности од 655 мил. EUR, што је за 40% више од оствареног суфицита у 2020. години, а чак 71% више од оствареног суфицита у размени у претходном петогодишњем периоду.
Посматрано према појединим групама производа, у Европску унију су се у 2021. години највише извозили примарни пољопривредни производи. Учешће ових производа у извозу на тржиште Европске уније је чак 84,1% извоза свих пољопривредно–прехрамбених производа у Европску унију. Учешће извоза прерађених пољопривредних производа на тржиште Европске уније износило је 15,5%, док је извоз рибе и производа рибарства, као и претходних година, био занемарљив, са учешћем у извозу испод 1%. Производи који су појединачно највише извожени на тржиште Европске уније у 2021. години били су:

– Примарни пољопривредни производи: меркантилни кукуруз – 407,1 мил. EUR (86,9% укупног извоза), смрзнуте малине – 271,4 мил. EUR, меркантилна пшеница – 176,7 мил. EUR, рафинисани бели шећер – 65 мил. EUR, храна за псе и мачке – 64,2 мил. EUR, итд.;
– Прерађени пољопривредни производи: вода обична и газирана са додатком шећера – 51,2 мил. EUR, концентрати беланчевина – 41,6 мил. EUR, сладолед
– 32,3 мил. EUR, цигарете – 16,8 мил. EUR, пиво – 11,8 мил. EUR, итд.;
– Риба и производи рибарства: смрзнути филети лососа – 6,9 мил. EUR, свежи филети лососа – 1,8 мил. EUR, димљени лосос и филети – 1,1 мил. EUR, итд.

Као и у извозу, у увозу доминирају примарни пољопривредни производи, који су у укупном увозу пољопривредно-прехрамбених производа из Европске уније учествовали са 59,1%. Учешће увоза прерађених пољопривредних производа је износило 37,6%, док је учешће риба и производа рибарства било 3,3%. Производи који су се појединачно највише увозили из Европске уније у Републику Србију у 2021. години били су:

– Примарни пољопривредни производи: смрзнуто свињско месо, без костију – 49,4 мил. EUR, дуван ижиљен сушен у сушари – 30,6 мил. EUR, меркантилна соја – 29,5 мил. EUR, мешавине мирисних материја за индустрију пића – 28,5
мил. EUR, дуван ижиљен, светли, сушен на ваздуху – 28,4 мил. EUR, итд.;
– Прерађени пољопривредни производи: разни производи за исхрану – 91,  мил. EUR, вода обична и газирана са додатком шећера – 28,7 мил. EUR, препарати на бази екстракта и есенција кафе – 26,3 мил. EUR, пуњена чоколада са какаоом – 23,1 мил. EUR, пекарски производи – 17,5 мил. EUR, итд.;
– Риба и производи рибарства: брашно, прах, пелете од рибе или водених бескичмењака – 6,7 мил. EUR, смрзнути аргентински ослић – 6,6 мил. EUR, конзервисане срделе – 5,1 мил. EUR, конзерве од остале рибе – 4,6 мил. EUR, смрзнути ослић рода Merluccius – 3,5 мил. EUR, итд.

 

 

 

 

 

 

 

Пoсмaтрaнo пo појединим зeмљaмa чланицама Eвропске уније, у 2021. години нajвишe се извoзилo нa тржиштe Румуниje – 19,7% (меркантилни кукуруз; меркантилна пшеница; меркантилни јечам; рафинисани бели шећер; вода обична и газирана са додатком шећера, итд.), Итaлиje – 13,9% (меркантилни кукуруз; меркантилна пшеница; храна за псе и мачке; сирово сунцокретово уље; рафинисани бели шећер, итд.), Нeмaчкe – 13,1% (смрзнуте малине; смрзнуте купине; меркантилна соја у зрну; остало смрзнуто воће; семе уљане репице, итд.), Хрвaтскe – 8% (рафинисано сунцокретово уље; тестенине; мешавине зачинских средстава и сосови; пиво; кукурузни скроб, итд.) и Бугарске 5,8% (рафинисани бели шећер; сирово сојино уље; сладолед; безалкохолна пића; семе уљане репице; пиво,
итд.).
Међу земљама чланицама Европске уније, нajвишe сe увoзилo из Немачке – 12,8% (разни производи за исхрану; разне врсте чоколада; сир Gouda; сладолед; (производи од брашна, скроба, гриза и слично, итд.), Италије – 10,9% (палмино уље; храна за псе и мачке; брашно, прах и пелете од меса и чварци; пржена кафа; разни производи за исхрану, итд.), Мађарске – 9,5% (препарати на бази екстракта, есенција и концентрати кафе; чврста изоглукоза; вода обична и газирана са додатком шећера; смрзнуто свињско месо без костију; семенски кукуруз, обични хибриди, итд.), Хрватске – 9% (меркантилна соја; разни прехрамбени производи; месне прерађевине; вода обична и газирана са додатком шећера; срделе у конзерви, итд.) и Пољске – 8,9% (жвакаће гуме и бомбоне без шећера; препарати на бази екстракта, есенција и концентрати кафе; разни прехрамбени производи; природни маслац; месне прерађевине, итд.). Нajвeћи суфицит при рaзмeни пoљoприврeднo-прехрамбених прoизвoдa Република Србиja je током 2021. године, oствaрилa сa Румуниjoм, Италијом, Нeмaчкoм, Бугарском и Аустријом, док је највећи дефицит у размени забележен са Шпанијом, Пољском, Мађарском, Холандијом и Ирском.

CEFTA

Други најважнији партнер Републике Србије, када је у питању трговина пољопривредно-прехрамбеним производима, јесу чланице CEFTA. Збoг близинe тржиштa и трaдициoнaлнe пoвeзaнoсти, рeгиoн зeмaљa jугoистoчнe Eврoпe (CEFTA спoрaзум) прeдстaвљa вeoмa вaжнo тржиштe зa пoљoприврeднo-прехрамбенe прoизвoдe из Србиje.
Укупнa вредност остварене трговине у 2021. гoдини изнoсилa je 1,3 млрд. EUR и представља повећање од 17,8% у односу на 2020. годину, односно од 17,3% у односу на петогодишњи просек. Укупна вредност извоза пољопривредно-прехрамбених производа на тржиште CEFTA у 2021. години износила је милијарду EUR и већа је за 17,5% у односу на 2020. годину, односно 14,6% у односу на петогодишњи просек. Остварена вредност увоза износила је 225 мил. EUR и за 18,9% је већа од остварене вредности увоза у 2020. години, односно 31,9% од петогодишњег просека претходног периода. У размени са CEFTA партнерима је у 2021. години, као и претходних година, остварен суфицит у размени у вредности од 806 мил. EUR, што је за 17,2% више од суфицита оствареног у 2020. години, односно 10,5% више од просечног суфицита у размени у претходном петогодишњем периоду.
Када је реч о структури извоза, у извозу доминирају примарни пољопривредни производи са учешћем од 62,8%, док је учешће прерађених пољопривредних производа у извозу од 36,7%, а риба и производа рибарства испод 1%.
У увозу доминирају примарни пољопривредни производи са учешћем од 75% у укупном увозу пољопривредно прехрамбених производа из CEFTA. Прерађени пољопривредни производи су учествовали са 21,5%, док је учешће увоза рибе и производа рибарства износило 3,5%.
Посматрано по појединим тржиштима CEFTA, у 2021. години се, као и претходних година, највише извозило на тржиште Босне и Херцеговине – 442,7 мил. EUR (43,1% од укупног извоза на CEFTA тржиште), уЦрну Гору – 274,9 мил. EUR (26,8% учешћа), у Северну Македонију – 237,5 мил. EUR (23,1% учешћа), Албанију – око 70 мил. EUR (6,8% учешћа) и Молдавију – 2,4 мил. EUR (учешће у извозу испод 1%). Босна и Херцеговина је један од најзначајнијих спољнотрговинских партнера Републике Србије. У Босну и Херцеговину су се највише извозили следећи производи: меркантилни кукуруз (27,6 мил. EUR); пиво (16,8 мил. EUR); цигарете (15,2 мил. EUR); меркантилна пшеница (14 мил. EUR); рафинисани бели шећер (13,2 мил. EUR); освежавајућа безалкохолна пића (12,9 мил. EUR); слатки бисквити (11,8 мил. EUR); рафинисано сунцокретово уље (10,8 мил. EUR); разни прехрамбени производи (10,4 мил. EUR), итд.

 

 

 

 

 

 

 

Од свих производа који су се из Републике Србије извозили у Црну Гору, највеће вредности извоза су остварене извозом следећих производа: вода обична и газирана са додатком шећера (13,4 мил. EUR); разни прехрамбени производи (13 мил. EUR); рафинисано сунцокретово уље (12,9 мил. EUR); цигарете (9,2 мил. EUR); освежавајућа безалкохолна пића (8,9 мил. EUR); пшенично брашно (8,4 мил. EUR); месне прерађевине (5,6 мил. EUR); јунице за клање (нетељене) масе преко 300 кг (5,6 мил. EUR); слатки бисквити (5,2 мил. EUR), итд.
На тржиште Северне Македоније највише су се извозили следећи производи: сирово сунцокретово уље (17,7 мил. EUR); меркантилна пшеница (14,3 мил. EUR); рафинисано сунцокретово уље (13,3 мил. EUR); меркантилни кукуруз (11,9 мил. EUR); цигарете (11,1 мил. EUR); освежавајућа безалкохолна пића (9 мил. EUR); чипс од кромипра (6,5 мил. EUR); пшенично брашно (6,3 мил. EUR), итд.
Што се Албаније тиче, највеће вредности извоза остварене су извозом следећих производа: освежавајућа безалкохолна пића (16,4 мил. EUR); меркантилни кукуруз (15,3 мил. EUR); меркантилна пшеница (9,8 мил. EUR); мекиње и остали остаци од кукуруза (2,1 мил. EUR); рафинисано сунцокретово уље (1,7 мил. EUR); сточна храна
(1,2 мил. EUR), итд.
Међу свим CEFTA партнерима, најмање се извози у Молдавију. У 2021. години на тржиште ове земље највише су се извозили следећи производи: воћне саднице (672 хиљ. EUR); семенски кукуруз (309 хиљ. EUR); остала сточна храна (263 хиљ. EUR); конзервисане трешње и вишње (192 хиљ. EUR); свеже нектарине (191 хиљ. EUR);
храна за псе и мачке (122 хиљ. EUR), итд.
При увозу од стране CEFTA партнера, у Републику Србију се у 2021. години највише увозило из Босне и Херцеговине, при чему је остварена вредност увоза од 98 мил. EUR (43% укупног увоза из CEFTA), затим следе Северна Македонија са вредношћу увоза од 67 мил. EUR; Црна Гора са вредношћу увоза од 22 мил. EUR, Албанија – 22 мил. EUR и Молдавија – 17,9 мил. EUR. Из Босне и Херцеговине на тржиште Републике Србије највише су се увозили следећи производи: смрзнуте малине (18,9 мил. EUR); неконцентровано млеко и павлака са мање од 3% млечне масти (8,9 мил. EUR); сојина сачма (7,1 мил. EUR); конзервисани производи од живине (4,4 мил. EUR); пастрмке свеже или расхлађене (3,1 мил. EUR); соја у зрну (2,7 мил. EUR); смрзнуте купине (2,7 мил. EUR), итд.

При увозу из Северне Македоније највеће вредности увоза у 2021. години остварене су увозом следећих производа: несмрзнуто остало поврће и мешавине без сирћета (5,6 мил. EUR); парадајз свеж или расхлађен (5,3 мил. EUR); свеже стоно грожђе (5,1 мил. EUR); флаширано бело вино (4,2 мил. EUR); цигарете (3,8 мил. EUR); пекарски
производи (2,6 мил. EUR); остала сортна вина у ринфузу (2,5 мил. EUR); купус бели и црвени (2,1 мил. EUR); слатка паприка (1,7 мил. EUR), итд.

Што се увоза из Црне Горе у Републику Србију тиче, највеће вредности увоза остварене су увозом следећих производа: месо од домаћих свиња сушено или димљено (6,9 мил. EUR); тамно флаширано вино (3,8 мил. EUR); флаширано бело вино (2,1 мил. EUR); смрзнуте малине (1,3 мил. EUR); смрзнуте боровнице (1,1 мил. EUR); димљени бутови од домаћих свиња (611 хиљ. EUR), итд.
Из Албаније су се највише увозили следећи производи: парадајз свеж или расхлађен (8,3 мил. EUR); краставци свежи или расхлађени (3,8 мил. EUR); слатка паприка свежа или расхлађена (3,1 мил. EUR); лубенице свеже (1,4 мил. EUR); купус бели и црвени (799 хиљ. EUR); свеже тиквице (642 хиљ. EUR), итд.
Од свих CEFTA партнера, у 2021. години се, као и ранијих година, најмање увозило из Молдавије. Производи који су се највише увозили из ове државе били су следећи: семе сунцокрета за прераду (9 мил. EUR); неденатурисани етил алкохол (5,7 мил. EUR); природни мед (1,7 мил. EUR); разни какао производи типа какао табле (250 хиљ. EUR); тамна сортна вина у бутељкама (172 хиљ. EUR); пасуљ (138 хиљ. EUR); бела сортна вина у бутељкама (110 хиљ. EUR); пиво (108 хиљ. EUR), итд.
Република Србија је са свим CEFTA партнерима у 2021. години остварила суфицит у размени пољопривредно-прехрамбених производа, осим са Молдавијом. Највећи суфицит у размени је остварен са Босном и Херцеговином у вредности од 344,3 мил. EUR, док је вредност дефицита са Молдавијом износила 15,5 мил. EUR.

Остале земље
Oд држава са којима Република Србија има потписане споразуме о слободној трговини, нajзнaчajниjи трговински партнер је свакако Рускa Фeдeрaциja, са којом је током 2021. године остварена укупна трговина пољопривредно-прехрамбеним производима у вредности од 353 мил. EUR и нижа је од остварене трговине у 2020. години за 16,6%. Остварена вредност извоза пољопривредно-прехрамбених производа на тржиште Руске Федерације је у 2021. години износила 255,4 мил. EUR, што је, у поређењу са претходном годином мање за 20,1%, па је, посматрано појединачно по земљама, извоз у Руску Федерацију пао са трећег на шесто место. Производи који су доминирали у извозу на ово тржиште били су: свеже јабуке (78,2 мил. EUR); сир млади и урда (26,7 мил. EUR); храна за псе и мачке (20,8 мил. EUR); свеже јагоде (11,2 мил. EUR), итд. Што се увоза из Руске Федерације тиче, он је у 2021. години износио 97,8 мил. EUR и био је приближно на нивоу из 2020. године, а производи који су доминирали у увозу били су: несагоревајући дуван (29 мил. EUR); цигарете (24,3 мил. EUR); екстракти од дувана и производи замене дувана (19,1 мил. EUR); смрзнуто кокошије месо без костију (4,1 мил. EUR), итд.
Поред Руске Федерације, значајнији трговински партнери међу државама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини, свакако су Велика Британија и Турска.

 

 

 

 

 

 

 

Новопотписани Споразум о партнерству, трговини и сарадњиомогућио је да се трговина са Великом Британијом настави у оквирима који су постојали док је Велика Британија била чланица ЕУ. Укупна трговина пољопривредно-прехрамбеним производима између Републике Србије и Велике Британије у 2021. години била је на нивоу од 82,8 мил. EUR, што је приближно исти ниво као у претходном петогодишњем периоду, када је Велика Британија била чланица ЕУ. Остварена вредност извоза на тржиште Велке Британије у 2021. години износила је 67,3 мил. EUR (на нивоу петогодишњег просека), а производи који су доминирали у извозу били су, пре свега, смрзнуто воће (малине, купине и сл.), сладолед и свеже јабуке. Увоз из Велике Британије је у 2021. години био знатно мањи од увоза и износио је 15,5 мил. EUR (на нивоу петогодишњег просека). Производи који су се из Велике Британије највише увозили у Србију били су: разни прехрамбени производи, зачинске мешавине за прехрамбену индустрију, шкотски виски, препарати на бази екстракта, есенција и концентрата кафе, итд.
Што се трговине са Турском тиче, она је углавном на устаљеном нивоу, уз остварену вредност извоза од 40,1 мил. EUR и вредност увоза од 78,3 мил. EUR. Производи који су доминирали у извозу из Србије у Турску били су: цигарете, храна за псе и мачке, сирово сунцокретово уље, семе сунцокрета, мекиње и остали остаци од пшенице,
итд. У увозу су, као и претходних година доминирали: лимун, мандарине, парадајз,
лешници, итд. Споразум са Турском је базиран на квотама, па се и сама спољнотрговинска размена пољопривредно-прехрамбених производа заснива на производима за које су отворене квоте. Након унапређења Споразума о слободној трговини са Турском, број производа и група производа, за које је турској страни олакшан приступ српском тржишту у оквиру квота, порастао је са 23 на 33 (односе се искључиво на производе биљног порекла и њихове прерађевине, кондиторске производе, пиво и рибу и производе од рибе), међутим потпуна искоришћеност квоте је у 2021. години забележена само код четири групе производа, и то: парадајз свеж или расхлађен, паприка свежа или расхлађена, тикве и бундеве свеже или расхлађене и остало смрзнуто воће. Иначе, просечна искоришћеност квота у 2021. години износила је 49,7%, што је за 10 пп више у односу на 2020. годину, чему у прилог говори чињеница да у 2021. години није било реализације увоза у оквиру квоте само код маслиновог уља (у 2020. години није било реализације увоза у оквиру квоте код три групе производа и то: шаргарепа свежа или расхлађена, маслиново уље и прерађевине од рибе).

У погледу EFTA земаља, остварена укупна трговина пољопривредно-прехрамбеним производима у 2021. години износила је приближно 68,9 мил. EUR, што је за 26,9% више од остварене трговине у 2020. години. Остварена вредност извоза у 2021. години износила је 37,8 мил. EUR, док је вредност увоза била на нивоу од 24,1 мил. EUR, при чему је остварен суфицит у размени од 13,7 мил. EUR. Од свих земаља EFTA, у 2021. години се, као и претходних година, највише трговало са Швајцарском, у коју је пласирано пољопривредно-прехрамбених производа у вредности од 28,3 мил. EUR, при чему је остварен суфицит у размени од 21,7 мил. EUR. Производи који су се највише извозили на тржиште Швајцарске били су: смрзнуте малине, храна за псе и мачке, остало смрзнуто воће, слатки бисквити, сирово сојино уље, итд. У увозу су доминирали следећи производи: пржена кафа, екстракти, есенције и концентрати од кафе, чоколада, биљни сокови и њихови екстракти, цигарете, итд.

Други по важности трговински партнер Републике Србије, када је у питању тржиште EFTA, јесте Норвешка. Међутим, за разлику од Швајцарске, са овом земљом се остварује константан дефицит у размени, који је 2021. године износио 7,7 мил. EUR. Оваква ситуација последица је структуре увоза, где доминирају риба и производи рибарства, а пре свега атлантски лосос, чија је вредност увоза у 2021. години износила 12,3 мил. EUR (72,6% укупне вредности увоза пољопривредно-прехрамбених производа из Норвешке).

Међу државама са којима Република Србија нема потписане споразуме о слободној трговини, најзначајнији трговински партнер у 2021. години био је (када је извоз у питању) Алжир, на чије тржиште је пласирано пољопривредно-прехрамбених производа у вредности од 146,5 мил. EUR, што ову државу сврстава међу водеће спољнотрговинске партнере када је извоз пољопривредно-прехрамбених производа у питању, а производ који је највише извожен на тржиште Алжира је дуван за пушење у вредности од (145,7 мил. EUR).

Поред Алжира, значајна тржишта за извоз српских пољопривредно-прехрамбених производа још су и Јапан, Сједињене Америчке Државе, Египат, Канада, итд.