Комбинација јединствене текстуре и слатког укуса учинила је грожђе популарним, нарочито за брзу ужину између главних оброка, или саставним делом воћних салата. Било да је бело, розе или црно, грожђе у овим данима пружа освежење. Популарно воће може да се једе свеже или од њега могу да се праве џем, сок, желе, сирће, вино и сушене грожђице. Статистике кажу да 71 одсто светске производње грожђа заврши као вино. Винске сорте, дакле, носе превагу над стоним сортама грожђа.
Чувати у фрижидеруКада се купује грожђе, пожељно је да се бира оно које је зрело. Тада садржи цело богатство фитонутријената. Треба избегавати плодове којима је сасушена стабљика и оне с оштећеном опном, из којих капље сок. Грозд не би требало да мирише на алкохол.Приликом чувања треба знати да грожђе на собној температури брзо пропада па је боље да се држи у фрижидеру, неопрано, како би могло да опстане до пет дана. Ако не може да се поједе цео грозд, најбоље је да се маказама одреже петељка с довољном количином.
Енергетска вредност белог стоног грожђа је 69 калорија у 100 грама, а од тог је највећи део из простих шећера. Грожђе је богато витаминима Бе1, Бе2, Бе3, Бе5, Бе6, Бе9, Це, Ка и минералима: манганом, калцијумом, гвожђем, фосфором, калијумом, натријумом и цинком.
Шећер који се налази у грожђу је прости шећер који се лако разграђује и користи у организму. Грожђе према гликемијском индексу има вредност 43-53, дакле, то је нискогликемијска храна. Семенке грожђа имају нутритивну вредност, наиме од њих се посебним поступком цеди уље које садржи фитохемикалије, танине, полифеноле и полинезасићене масне киселине, које имају добра својства по здравље.
Конзумирање грожђа утиче на смањење ризика од артериосклерозе, смањује ниво холестерола, има противупално дејство, регулише крвни притисак и повећава менталне и физичке способности, нарочито код старијих особа. Такође, добро је и за чишћење стомака, а подстиче и рад бубрега и јетре.
Постојбина му је централна Азија и још стари Египћани, али и Грци и Римљани, узгајали су винову лозу, јели грожђе и правили вино од њега. Стоне и винске сорте се разликују по неколико основних карактеристика. Стоне сорте се једу у свежем стању и имају танку опну, веће гроздове и ситније семенке.
При брању проценат шећера им је око 15 одсто. Винске сорте имају дебљу опну, ситније гроздове и крупније семенке јер арома вина настаје управо у опни. Такође, при брању винских сорти, проценат шећера је знатно виши, око 24 одсто. Ферментацијом се шећер претвара у алкохол и тако настаје најстарије алкохолно пиће познато човеку – вино.
Парадоксално звучи чињеница да у Француској, где је присутна исхрана масном храном животињског порекла, није повишен ниво болести срца и крвних судова. Сматра се да је узрок томе редовно конзумирање вина.
Извор:
https://magazin.politika.rs/scc/clanak/364567/zdravlje/grozde-pozeljno-u-jelovniku-starijih-osoba
