Италијанска влада покреће прекршајни поступак против Словеније у покушају одбрани аутентичности свог балзамико сирћета које је географски заштићено.Проблем је настао када је почетком прошле године словеначка влада обавестила Европску комисију да планира да уведе стандарде у производњи сирћета и да свако винско сирће помешано са концентартом воћног сока пласира на тржиште као „балзамико сирће“.Бивши италијански премијер Марио Драги дао је зелено светло државном тужилаштву за покретање прекршајног поступка јер по закону из 2009. године, израз aceto balsamico di Modena (балзамико сирће из Модене) могу користити само произвођачи из италијанског града Модене и регије Емилиа-Ромања.
Италијани су, међутим, изгубили правни спор са Немачком 2019. године када су покушали да спрече немачку компанију да користи аутентично име за своје сирће. У том случају је суд у Луксембургу пресудио да ја заштићена само ознака балзамико сирћета из Модене, али не и сам назив Италијани, који покушај Словеније сматрају скандалозним, желе да заштите свој бренд на тржишту вредном милијарду евра које је, у односу на прошлу годину, порасло за 60 одсто. Као аргумент Италијани наводе дугу традицију која налаже да неко балзамико сирће мора да одлежи 12 година, неко 25, а посебно екстра класе чак 200 година.
Правни случај биће саслушан пред Судом правде Европске уније (CJEU), до консултација са Европском комисијом. Акције против Словеније почеле су у време владе премијера Марија Драгија, чија је влада поставила као приоритет заштиту италијанске баштине хране и пића. И ако се деси да власт у Италији преузму десничари, тешко је веровати да ће се дозволити „пиратерија“ у вези са италијанским производима.
Илустрација: Хрвати покушали да присвоје италијански просеко
Храна пред судом и у другим европским земљама
Италијанска посланица Мара Бицото, припадница Северне лиге, покренула је ове године иницијативу која тражи забрану коришћења назива прошек за традиционално хрватско десертно вино које се већ вековима производи у Далмацији и приморју. Хрватски винари су до сада показивали спремност на компромис додавањем придева „далматински“ како би се направила додатна разлика између прошека и италијанског просецца. Свађе око аутентичности и порекла намирница често доспевају на насловне стране, али и на судове, када дође до такозване „агропиратерије“, преноси Euronews.
Раније ове године одлучено је да Данци више не могу да називају бели сир направљен у Данској „фета“, и то је била велика победа за Грке који тврде да имају 6.000 година монопол на производ.
Заштиту хране по земљама и регионима контролише еАмбросиа, регистар ЕУ у којем су француски шампањац, пољска вотка и Снеем црни пудинг из Ирске међу више од 1.000 других намирница и пића. Храна која се налази на листи има право на правну заштиту ради омогућавања очувања културног наслеђа.
Илустрација: Италијани чувају оно што је њихово
Спорови око културног наслеђа често могу избити и изван суднице као у спору валенсијских кувара који су љути због рецепта за паељу британског кувара Џејмија Оливера, али има и озбиљнијих случајева. Унеско је недавно ставио украјински боршч на своју листу угрожене баштине, упркос протестима руског министра културе.
Извор: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/58631/kiselo-grozde-italija-tuzi-sloveniju-zbog-balzamiko-sirceta/vest
ФОТО: Pixabay
