Хељдино брашно које је конзумирао отац и двоје његове деце старости три и шест година, након чега су завршили у болници због лакшег тровања атропином, купљено је у једном маркету у Нишу, а не у продавници здраве хране како се испрва веровало, сазнаје „Блиц“.Према сазнањима нашег листа, Пољопривредна инспекција Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде је одмах по добијању обавештења, изашла на терен, узорковала поменуто брашно и превентивно повукла целу серију производа до пристизања резултата анализа.
– Пољопривредна инспекција је извршила наџор на месту промета. Узети су узорци за анализу чији ће резултати бити познати за десетак дана – потврђено је „Блицу“ у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Како је „Блиц“ писао, тридесетчетворогодишњи отац, његов трогодишњи син и шестогодишња ћерка из Ниша примљени су 17.августа у Клинички центар у Нишу са клиничком сликом која је указивала на могуће тровање буником, односно атропином, који се налази у њеном семену и лишћу. Отац је примљен на Клинику за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма – на одсеку за токсикологију док су деца са лакшом клиничком сликом задржана ради посматрања на Дечјој клиници.
Након што су стабилизовани, они су 18. августа пуштени кући а токсиколошком анализом узорака крви, урађеном у Заводу за судску медицину, потврђено је да је у питању тровање атропином, алкалодиом који се може наћи у у буникама.
„Још ништа не искључујемо“
С обзиром да су и деца и отац јели качамак од хељдиног брашна, посумњало се да је то могући пут уношења у организам ове токсичне материје, која се, ниуком случају не сме наћи ни у једној врсти житарица нити хране. Но, за тако нешто још увек не постоје докази па не може тврдити да је брашно било неисправно, док се то и анализама не утврди. До пристизања резултата анализа, заправо се ништа још увек не искључује као могућност.
– Док се не уради анализа брашна од којег је прављен качамак, не може се тврдити да је нежељена сусптанца била у њему. Индустријска производња брашна је таква да се бунике никако не могу наћи у брашну а ако се то десило, посао је инспекција да утврде где је дошло до пропуста. Но у овом тренутку се не може тврдити да је та супстанца била у брашну. Битно је да је инспекција добро реаговала и повукла превентивно целу серију тог производа и да ће бити извршене провере – каже наш извор.
Нема других случајева
Како „Блиц“ сазнаје у Клиничком центру у Нишу, ни пре а ни после овог случаја, није забележен ниједан други случај који би указивао на сумњу тровања атропином. То је оно што се помало не уклапа у теорију да је тровање изазвало неисправно брашно јер би у том случају, логично било очекивати далеко више случајева. Но, ни пре ни после троје чланова ове нишке породице, у КЦ Ниш није било других пацијената са истим тегобама. С тога је веома чудно, а можда се може се рећи и мало невероватно, да се недозвољени атропин налазио само у једној кеси брашна? Ипак, до пристизања анализа, ништа није искључено.
Симптоми тровања атропином су зажареност лица, проширене зенице, сметње са видом, сувоћа уста, узнемиреност, лупање срца изазвано порастом срчане фреквенце, ретенција (задржавање) урина. У неким случајевима степен психичке узнемирености може бити јако висок.
Зрно бунике величине палца
Како је „Блиц“ писао, отровни коров какав је буника ни у ком случају се не може наћи у житарицама уколико се поштују индустријски систем производње и све законом прописане радње, већ евентуално, једино ако се млевење врши у поточним млиновима, без додатних просејавања и контроле.
Иван Петковић агроном Градске управе из Ниша, објаснио је за наш лист да је зрно бунике и до 100 пута веће од зрна жита или хељде те да житарице на путу од њиве до трпезе пролазе пет или шест пута кроз сејање, па је немогуће да се семе ове отровне биљке нађе у брашну, ако се поштују процедуре у производњи.
– Буника је широколисни коров који се у усевима свих житарица врло лако сузбија хербицидом. Она не би требало уопште да се нађе у моменту жетве у жетвеној маси. Након тога комбајн има систем тријера, разних сита, која одвајају оно што не треба да буде у пшеници, кукурузу, јечму, соји, просу, хељди… Семе бунике је као палац прста, много је крупније од зрна хељде или житарице. Сам систем тријера у комбајну би одвојио то семе. После тога, приликом ускладиштења, поново се сеје на неким ситима, па пре мељаве се сеје, па се онда пере, па се меље… Ако је, по претпоставци, буника доспела у масу која се млела, то је могуће једино ако је млевење рађено у неким приручним млиновима без сејања – оцењује Петковић.
Он наглашава да је индустријски систем производње такав, да са вероватноћом од 100 одсто отклања такву могућност.
Извор: https://www.blic.rs/vesti/hronika/brasno-u-kom-se-nalazi-atrofin-kupljeno-u-marketu/c1g8rx5
ФОТО: Pixabay
