Жене на селу раде као мушкарци а ништа се не питају

Аутор: draganadpetrovic
75 посета

ОНЕ су у њиви, и штали, на пољу и у кући. Саде, сеју, беру, чисте, жању, музу… Жене на селу раде и производе, а ретко за то добијају плату или доносе одлуке.У просеку од четири пољопривреднице, само једна добија надокнаду. Њихова функција се углавном гледа као на помоћ. Њена заслуга као допринос домаћинству. Процењује се да свега око десет до 15 одсто пољопривредних газдинстава у Србији за власнице има даме.

Више од половине жена на селу старије су од 65 година, а последњих деценија међу власницама пољопривредних газдинстава у прозиводњи на селу су даме које су или остале без посла, или су саме одлучиле да напусте корпорације. Директорка искључиво женске Задруге „Косјерка“ Марија Благојевић, која се бави производњом и прерадом воћа, каже да је ова женска екипа нека врста једнорога у тој врсти посла.
– И од тако малог просека газдинстава са женским власницима, један део газдарица је то само на папиру – каже Благојевић. – Разлог је да се искористе „поени“ предности за жене у пољопривреди у многим државним конкурсима и подстицајима, па је у том случају женско одлучивање само фиктивно. Заправо, главну реч по правилу воде мушкарци. Са те стране, прилична смо реткост као искључиво женска фирма, која је заиста искористила велику подршку Министарства за бригу о селу да покрене задругарски посао. Са тих 7,5 милиона динара купили смо опрему за прераду воћа и то нам је била основа за посао и прави ветар у леђа.

Илустрација: Жене на селу раде све послове од сетве до жетве

Како каже, волела би да њиховим путем крену и осмеле се и друге пољопривреднице, да више посећују сајмове и многобројне едукације за конкретне послове и уопште за покретање бизниса у пољопривреди. Велики су, међутим, проблем у руралним областима старе предрасуде и породични отпор који спречавају жене да постану финансијски и социјално независне.

– Вишеструку улогу жена на свим нивоима у пољопривреди од сетве до садње, одводњавања, наводњавања, ђубрења, заштите биља, жетве, корова у узгоју усева, сточарству, млекарству и рибарству нико не оспорава – каже наша саговорница.
– Само је проблем што нису оне те које се питају да ли ће се купити нови трактор, или уложити рецимо у нови засад.

Да на селу женама није лако сматра и Олга Шашић из Шапца. Почела је да се бави пољопривредом пре две деценије и повукла целу породицу. Сада има 400 кошница и осим меда бави се производњом производа од меда. Као и у сваком другом послу, и у пољопривреди женама треба много више труда да се издвоје. Узгојем паприке и прерадом бави се Продана Коларевић из Мионице пошто је остала без посла.

Статистика каже да око осам одсто жена пољопривредника у свету нема право својине на земљу због патријархалног система успостављеног у друштву. Процена је да само 13 процената жена поседује пољопривредно земљиште у Европи.

Илустрација: Жене су и предузетнице и смишљају начине како да побољшају кућни буџет

ДОБИЈАЈУ ВИШЕ БОДОВА НА КОНКУРСИМА
ПОДРШКУ у јачању положаја жена у пољопривреди пружа и европски фонд Ипард, кроз три акредитоване мере у Србији. Додатне бодове при рангирању захтева добијају жене – подносиоци захтева или она предузећа која у структури запослених имају најмање 30 процената жена. У одређеним случајева конкурисања за подстицаје имају предност. Могу да конкуришу за различите типове инвестиција у секторима производње млека, меса, јаја, грожђа, воћа и поврћа и осталих усева.

Извор: https://www.novosti.rs/ekonomija/poljoprivreda/1158912/zene-kao-sefice-selu-prava-retkost-rade-teske-zahtevne-poslove-tek-oko-15-odsto-njih-dobija-zaradu

Srodni tekstovi

Оставите коментар