Србија је остала без значајних површина са локалним сортама, што представља трајни губитак нашег генетичког потенцијала винове лозе . -Према подацима РЗС – 1955. Године било је 135.000 ha-док у 2023. години – 19.849 ha. Дакле, искрчено 115.000 ha у претходном периоду. – Уколико је трећина винограда било са локалним сортама винове лозе: 38.333 ha : 0,32 ha (просечна површина винограда) то значи да је искрчено 119.791 винограда са локалним сортама а стиме су трајно изгубљени генетички ресурси и потенцијал за клонску селекцију. Ово се могло чути на презентацији доц. Др Дарка Јакшића из Института запримену науке у пољопривреди током Националног научног виноградарско-винарског скупа: „Утицај промене климе на искоришћавање генетичког потенцијала винове лозе“, одржаног у Матици српској, у Новом Саду.
Процес истицања и валоризације локалних сорти винове лозе, као и постизање препознатљивости виноградарских подручја по основу тих сорти је дуготрајан и напоран посао. “У Vitis international variety catalogue (VIVC) међународној бази података постоји 23.529 назива сорти, генотипова, хибрида . У оквиру врсте V. vinifera – преко 12.000 генотипова, међутом тај број укључује велики број синонима и хомонима. У VIVC међународној бази података сабрано је 6.355 генетских профила култивара. У светској производњи само 300 до 400 сорти има комерцијални значај. OIV – 13 сорти винове лозе покрива више од једне трећине површине светских винограда, а 33 сорте заузима 50% површине светских винограда. У таквим светским условима, полазна основа сваке виноградарско-винарске земље када су старе локалне сорте винове лозе у питању је њихова идентификација, попис, очување и развој генетичких ресурса тих сорти” истакао је др Јакшић.
Израђеном иновативном Методом класификације одрживости винограда утврђено је да од 10.402 испитивана, односно моделована винограда са старим локалним винским сортама винове лозе, 29 винограда припадају класи А (веома угрожени виногради), а 2.883 винограда припадају класи B (угрожени виногради). – На овај начин створена је основа и могућност да све научне институције, релевантна министарства, јавне и приватне организације, као и удружења произвођача грожђа и вина користе податке ове класификације за покретање систематских мера за очување и развој генетичких ресурса локалних сорти винове лозе у Србији.
Фото: Презентација доц. др Дарко Јакшић
