Гордана Андрејић из Прелива: „Ја нисам љута, али зато рен јесте“

Аутор: Gdjakovic
173 посета

Ја нисам љута, али зато рен јесте

Драгиша и Гордана Андрејић из  Прелива, Бесни Фок  код Београда, баве се производњом поврћа, рен гаје на 7 хектара, а на 10 ха гаје друго поврће, кромпир, грашак, шаргарепу, цвеклу, блитву, спанаћ, бундеву, бели лук…. Осим поврћа Андрејићи гаје кукуруз и пшеницу.

Горданин свекар се 1964.године из Александровца доселио у Прелив, и ту купио њиву где се већ гајио рен. Када је сазнао какво је то поврће, наставио је да гаји  да продаје на пијаци Зелени венац. Од 1990. године Гордана са супругом наставља производњу, и као што је већ рекла данас имају 7 ха под реном.

,, Ради се пуно, то је озбиљна производња. Мора да се оре, залива, ђубри стајском ђубривом и копа, три пута у току лета што није ни мало лако, прича нам Гордана и додаје:

Саднице рена сваке године користимо  да проширимо   производњу, а и остане  за продају по целој Србији.

“Моја препорука је да се рен сади на земљишту треће класе са примесама песка. Недовољно хумуса се може надокнадити стајским ђубривом и ‘вештаком’ приликом садње и азотним ђубривом приликом заливања. Садњу обављам на међуредном растојању од 70 цм, а 30 цм је растојање између биљака у реду. Резнице садим у бразде помоћу плуга и заоравам их на дубину од 30 цм“, прича нам  Гордана и наглашава да је за један хектар потребно око 30.000 резница.

Иако рен може да се сади у јесен, код нас је више заступљена пролећна садња, па се резнице преко зиме морају чувати у пластичним врећама или утрапљене у песак или земљу.

Рену је неопходно довољно воде за несметан и правилан развој, али је најбоље заливати два до три пута годишње.  Много новца су Андрејићи уложили у наводњавање, по систему вештачке кише, преко 50.000 евра до сада, али имају још да улажу. Ова година је била сушна И захваљујући систему за наводњавање успели су да сачувају род.

Рен је вишегодишња зељаста биљка, чијом се домовином сматрају југоисточна Европа и западна Азија. Употребљава се у исхрани, као зачин и додатак јелима, и у медицинске сврхе. Користи се свеж корен, који има љут мирис и укус, и свежа биљка с цветовима. Корен се вади од јуна до новембра а лист се бере од маја до октобра. Садржи витамин Ц (има га у свежем корену више од 100 милиграма као и у  пролећним листовима), затим гликозид, морозин, синигрин, глутамин, глукозу, шећер, калијум кисели сулфат, етерична уља. Млади листови рена садрже чак 300-400 милиграма аскорбинске киселине и око 14 милиграма каротина. Корен се може користити преко целе године: свежину му одржава влажни песак у подруму, ако се закопа правовремено

Андрејићи имају две тезге на Каленић пијаци, тамо пласирају своје производе, с тим што неке производе продају на велико,  снабдевају све београдске пијаце реном и кукурузним брашном.

Кукурузно и пшенично брашно мењу млином на камен, али је покретач струја. Многи  по Горданинин речима занемарују то што није на води, али квалитет квалитет кукурузног брашна зависи од семена, а и   камена на ком се брашно меље.

Рен као зачин И лек

Пре млевења рена, корен се добро опере и ољушти. Да би се избегла јака љутина која „штипа“ нос и очи, Андрејић и његови чланови породице се штите стављањем и везивањем најлон џака на лулу машине која меље корен рена.

Пошто је рен одлично средство за чишћење целог организма треба га користити у свакој прилици. За то су погодне разне салате. На пример: направите зелену салату са мешавином јогурта и киселе павлаке и додајте јој нарендани рен и млевени ким; крупно наренданом корену целера у киселој павлаци такође додајте наренданог рена и першунов лист; додајте га кромпир салати… направите своју комбинацију.

Андрејићи имају две тезге на Каленић пијаци, тамо пласирају своје производе, с тим што неке производе продају на велико,  снабдевају све београдске пијаце реном и кукурузним брашном.

Кукурузно и пшенично брашно мењу млином на камен, али је покретач струја. Многи  по Горданинин речима занемарују то што није на води, али квалитет квалитет кукурузног брашна зависи семена и  камена на ком се брашно меље.

Рен као зачин и лек

Пре млевења рена, корен се добро опере и ољушти. Да би се избегла јака љутина која „штипа“ нос и очи, Андрејић и његови чланови породице се штите стављањем и везивањем најлон џака на лулу машине која меље корен рена.

Пошто је рен одлично средство за чишћење целог организма треба га користити у свакој прилици. За то су погодне разне салате. На пример: направите зелену салату са мешавином јогурта и киселе павлаке и додајте јој нарендани рен и млевени ким; крупно наренданом корену целера у киселој павлаци такође додајте наренданог рена и першунов лист; додајте га кромпир салати… направите своју комбинацију.

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар