Газдинства се повећала а сточни фонд смањен показао попис ево шта смо још сазнали

Аутор: Gdjakovic
49 посета

Недавно су објављени први резултати пописа пољопривреде из 2023. године, а на чињеницу да стање у пољопривреди Србије већ деценијама није сјајно, ови подаци додају нову дозу забринутости. Увид у податке из претходног пописа 2012. године показује да подаци са аспекта економских показатеља нису само забрињавајући него, у неким случајевима, и поражавајући.

Међутим, треба имати у виду да се у контексту одрживог развоја не узимају у обзир само економски показатељи, већ податке треба посматрати и утицај на социјалне аспекте, животно окружење и, у последње време све алармантније, климатске промене.

Штавише, позитивни економски показатељи врло често могу бити у колизији са тежњом да се смањи утицај на климатске промене, односно да се смањи емисија гасова стаклене баште који директно утичу на глобално загревање чије су последице већ јасно видљиве. Важи и обрнуто. Негативни економски трендови могу резултирати позитивним помацима у односу на климатске промене, али то, наравно није увек случај, преноси Клима101.

Стога би било занимљиво осврнути се на резултате најновијег пописа пољопривреде у контексту климатских промена.

Драстични пад сточног фонда, услед недостатка стајњака, може имати далекосежан и штетан ефекат по пољопривредно земљиште. Прва чињеница која се запажа из пописа пољопривреде 2023. године је да се број пољопривредних газдинстава у односу на 2018. годину смањио за 10 посто, а у односу на 2012. годину за скоро 20 посто.

То може да буде последица укрупњавања поседа, што потврђује и просечна површина газдинства која је од 2012. порасла са просечних 4,5 ха на 6,4 хектара у 2023. години. Укрупњена пољопривредна производња доноси могућности бржег освремењавања, лакшег увођења нових технологија и дигитализације, веће инвестиционе моћи газдинстава. Све би то било начелно добро – да се укрупњавање газдинстава одразило и на боље резултате пољопривредне производње. Међутим, није тако.

Најдраматичнија ситуација је у сточарству. Сточарством се у 2023. години бави 6 од 10 пољопривредних газдинстава у односу на 8 од 10 у 2018 години. Број условних грла је у истом периоду са скоро 2 милиона у 2018 пао на испод 1,5 милиона у 2023 години, што представља пад од 25 посто. Највећи пад производње је у погледу броја свиња који је пао у петогодишњем периоду за преко 30 посто. Број говеда је пао за скоро 18 посто, број живине за око 5 одсто.

„Друга страна медаље је да смањење броја условних грла директно утиче на смањену продукцију стајњака као органског ђубрива, које је неопходно да би се одржала оптимална структура земљишта и одржао или повећао ниво садржаја органског угљеника у земљишту“, поручује др Јасна Мастиловић.

Смањење сточног фонда може имати значајне импликације за климатске промене, како позитивне тако и негативне. Наиме, сточарство, посебно говедарство, има значајан негативан утицај на климатске промене због емисије метана из пробавног система преживара. Смањење сточног фонда може довести до мање емисије метана и других гасова који доприносе ефекту стаклене баште.

Друга страна медаље је да смањење броја условних грла директно утиче на смањену продукцију стајњака као органског ђубрива које је неопходно да би се одржала оптимална структура земљишта и одржао или повећао ниво садржаја органског угљеника у земљишту.

Када ових ефеката нема, као што их у Србији због дугогодишњих проблема у сточарству већ нема, капацитет земљишта да веже угљеник се драстично смањује. На овај начин, здраво земљиште као понор угљеника, који је од огромног значаја за ублажавање ефеката који доводе до климатских промена, постаје угрожено, а утицај на климатске промене постаје све израженији.

Све је више напуштеног пољопривредног земљишта, које се не претвара плански у нпр. шумско
Површина коришћеног пољопривредног земљишта је у односу на 2018 годину опала за 6,3 посто. При томе пад коришћене површине пољопривредног земљишта у региону Јужне и Источне Србије је чак 11,1 посто. Ови трендови су довели до тога да се у односу на укупно расположиву површину пољопривредног земљишта у Србији не користи чак 20 посто површина.

На шта нам ови подаци указују? Пољопривредно земљиште је све већим делом неискоришћено и вероватно запарложено. Последица оваквог стања би могло бити смањење бруто производа из биљне производње, али то није случај – што значи да је пољопривредна производња на површинама које се користе интензивирана и да резултира већим приносима.

Са аспекта економије – можда и одлично, али са аспекта утицаја на климатске промене – неповољно. Више минералних ђубрива, више коришћења механизације, уз поменут недостатак стајског ђубрива доводи до већ истакнуте деградације земљишта и смањења садржаја органског угљеника у земљишту, и додатно резултира већим емисијама гасова стаклене баште пореклом из пољопривредне производње, услед интензивнијег коришћења механизације, и повећава утицај пољопривреде на климатске промене.

С друге стране, једна од мера које се препоручују да би се смањио утицај пољопривреде на климатске промене је управо промена намене земљишта у правцу мање површина под интензивном пољопривредном производњом (која има негативан биланс утицаја на климатске промене) и ширење површина под шумама (које имају највећи капацитет везивања угљендиоксида из атмосфере утичући позитивно на ублажавање климатских промена).

У том смислу смањење коришћења пољопривредних површина се може на климатске промене одразити позитивно, наравно под условом да се те површине претварају у шуме, што опет, и нажалост, вероватно није случај. Утешно је да напуштене пољопривредне површине могу постати зелене површине, што доприноси повећању вегетације и доприноси апсорпцији угљеника из атмосфере, додуше у мањој мери него шуме.

Пчеларство је у порасту
Светла тачка у попису пољопривреде из 2023. године је повећање броја кошница за 38 посто у односу на 2018, односно за преко 95 посто у односу на 2012. годину. Повећање броја пчелара може имати различите импликације за климатске промене.

Наиме, више пчелара значи потенцијално више управљаних колонија пчела, што може допринети повећању опрашивања усева и дивљих биљака. То помаже у очувању биодиверзитета и подршци екосистемима, што заузврат може помоћи у везивању угљендиоксида из атмосфере и позитивно се одражава на климатске промене.

С друге стране, повећање броја кошница може подстаћи интензивније пољопривредне праксе које се ослањају на пчеле за опрашивање. Пољопривреда великих површина монокултура често је зависна од опрашивања пчелама, а може допринети губитку станишта, смањењу биодиверзитета и повећању употребе пестицида, што је штетно за животну средину и негативно утиче климатске промене.

Повећање броја управљаних колонија пчела може такође потенцијално конкурисати дивљим опрашивачима када су у питању ресурси потребни опрашивачима, што може довести до смањења популација аутохтоних врста пчела. То може пореметити екосистеме и имати каскадне ефекте на биљне заједнице, са негативним последицама по биланс угљеника.

Наравно, погрешно би било да на основу сагледаних позитивних ефеката на климатске промене помислимо да су трендови које је показао попис пољопривреде повољни. Истакнути позитивни утицаји пољопривреде на климатске промене не треба да буду последица негативних трендова у развоју пољопривреде, на које у овом случају указује попис, већ део пажљиво планираних и имплементираних активности које неће утицати на економске исходе пољопривредне производње.

(Ј.Н./ЕУРАЦТИВ.рс)

Srodni tekstovi

Оставите коментар