Недостатак радне снаге и све већи трошкови производње подстичу домаће пољопривреднике да улажу у аутоматизацију. Породица Вукићевић из Гуче, која се бави производњом и прерадом кромпира, увела је савремену технологију за контролу квалитета и паковање. Захваљујући прецизном мерењу, губици приликом паковања сведени су на минимум, а свака врећа пролази контролу пре него што стигне до купца.
Ратко Вукићевић објашњава да је код великих количина кромпира прецизност паковања један од важних чинилаца економичности производње. Разлика од неколико стотина грама по врећи, која на први поглед делује занемарљиво, на годишњем нивоу може да представља значајан трошак.
„Ове машине су неопходне за онога ко ради неколико хиљада тона кромпира. Само на прецизности машине може много да се заради. Наша машина пакује десет килограма, а сваки џак има свега 20 до 30 грама више. Нема оних 200 или 300 грама вишка. Када то саберете на десетине хиљада врећа, поготово уз овогодишњу цену кромпира, видите колика је разлика“, објашњава Вукићевић.
Рачуница показује колико прецизност може да буде важна. Ако се у 10.000 врећа стави по 250 грама кромпира више од декларисане количине, то је чак две и по тоне производа које произвођач испоручује без додатне наплате. Код 50.000 врећа тај вишак достиже 12,5 тона. Савремени систем за мерење и паковање омогућава да се такви губици знатно смање.
Међутим, улагање у нову технологију није усмерено само на уштеду. Једнако важан део производног процеса представља контрола квалитета кромпира пре паковања.
Купци су се раније неретко сусретали са ситуацијом да кромпир на површини вреће изгледа добро, док се у њеној унутрашњости налазе оштећене или неупотребљиве кртоле. Вукићевић истиче да је управо због тога контрола пре паковања неопходна.
„То је стари начин паковања џакова. Код нас, са овом новом технологијом, то не може да се догоди на тај начин. Имамо контролу пре самог паковања у врећу, тако да квалитет мора да буде на првом месту“, каже Вукићевић.
Увођење савремених машина отвара и питање економске оправданости улагања на малим пољопривредним газдинствима. Скупа механизација и опрема за сортирање и паковање захтевају довољно велике количине производа како би се инвестиција исплатила.
Према Вукићевићевом мишљењу, једно од решења је удруживање произвођача, али и стварање газдинстава која располажу већим производним површинама. Као пример наводи посед од 50 хектара, на којем набавка савремене механизације може да има знатно више економског оправдања него на малим парцелама.
„Треба направити оптималан посед, на пример од 50 хектара, да би могао да се купи добра механизација. Тада може да се оствари оно што је највећи интерес, економски интерес, и да се од тог посла веома пристојно живи“, сматра Вукићевић.
Ипак, величина поседа није једини услов успешног пословања. За произвођаче који желе да улажу у прераду и паковање неопходни су сигуран пласман, добра организација откупа и сарадња са другим газдинствима. Управо такав начин пословања омогућава да се савремена опрема користи током већег дела године и да њени капацитети буду економски оправдани.
Вукићевић сматра да појединачни примери успешних инвестиција нису довољни да се промени стање у домаћој пољопривреди. Зато од будуће владе очекује озбиљнији приступ аграрној политици, дугорочну стратегију и мере које ће омогућити произвођачима да улажу у нову технологију.
„Треба да се угледамо на оне који су испред нас и да покушамо да њихова искуства применимо овде. Мерама економске политике то мора снажно да се помогне, уз школовање кадрова и све остало. Ми смо, ваљда, доказ. Све ове машине су пре свега резултат добре организације“, истиче Вукићевић.
Његова порука је да без организованог система производње, сарадње међу пољопривредницима и јасне економске рачунице ни најсавременија опрема не може да обезбеди успешан посао.
Пример породице Вукићевић показује да се економска корист од аутоматизације не огледа искључиво у замени ручног рада машинама. Прецизније паковање, контрола квалитета и могућност обраде великих количина кромпира директно утичу на трошкове и конкурентност производа.
За домаће произвођаче остаје питање како обезбедити довољне количине кромпира, капитал за улагања и организацију производње која ће омогућити да оваква технологија постане доступна већем броју газдинстава.
Извор: РТС
