Нега и заштита малине после бербе од изузетне су важности јер од њих зависе здравствено стање и родни потенцијал малињака у наредној сезони. Након завршене бербе потребно је спровести превентивне мере ради смањења присуства штетних организама. Овогодишњи род малине био је нижи услед неповољних временских прилика, које су обухватиле касне мразеве, град, вишак падавина пред бербу, а затим сушну другу половину лета и изузетно топлу јесен. Треба имати у виду да припрема малињака за наредну сезону почиње већ после бербе, а наставља се у пролеће следеће године.
Берба једнородних сорти малине, као што су виламет, микер, ферто ди заматош и глен, завршена је још током летњих месеци, док се само спорадично беру плодови сорти полка и тула меџик. Заштита засада након бербе пресудно утиче на здравствено стање и родни потенцијал малињака у наредној сезони.
Произвођачима се препоручује да после бербе старе изданке, који су донели род, исеку до основе и изнесу из малињака. Треба их безбедно уништити у складу са локалним прописима, како не би остали извор заразе. Уколико у време сече старих изданака владају или се очекују високе температуре ваздуха, пожељно је да се одсечени изданци привремено оставе у засаду како би младе изданке заштитили од јаког сунчевог зрачења. Након престанка опасности од ожеготина треба их уклонити.
Осим ових мера, после бербе је потребно прегледати засад и утврдити присуство симптома болести, гриња и штетних инсеката. Хемијске мере примењују се само када за то постоји потреба и искључиво средствима регистрованим за малину и конкретну намену.
Међу најзначајнијим штетним организмима налазе се љубичаста пегавост изданака малине (Didymella applanata), смеђа пегавост листа малине (Sphaerulina rubi), ериофидна гриња листа малине (Phyllocoptes gracilis), обични паучинар (Tetranychus urticae), лисне ваши (Aphididae), малинина мушица изданка (Resseliella theobaldi) и малинина мува галица (Lasioptera rubi).
Према речима инжењера заштите биља Бранка Галовића из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Краљево, у засадима су присутне сива и љубичаста пегавост изданака малине. Зато је неопходно уклонити све двогодишње изданке који су донели род, како се инфекција не би ширила на младе изданке остављене за наредну годину. У овом периоду активна је и малинина мушица изданка, која оштећује изданке и може имати више генерација током године.
„Зато се произвођачима препоручује да, након уклањања двогодишњих изданака, обаве детаљан преглед засада и, уколико постоји потреба, примене одговарајуће регистровано средство против проузроковача болести и штетних инсеката. Третман треба обавити у складу са упутством на етикети, препоруком стручног лица и условима у засаду. У јесен је потребно обрадити земљиште и, на основу агрохемијске анализе, унети потребна минерална или органска ђубрива. У малињацима, посматрано пре свега са становишта заштите биља, предност треба дати правилној обради и одржавању земљишта у односу на неконтролисану употребу хербицида“, каже Галовић.
Стари изданци уклањају се тако што се секу до земље. Уколико су температуре високе, могу се оставити у засаду десетак дана до две недеље како би правили хлад младим изданцима, након чега их треба изнети.
„Уклањање старих изданака логичан је наставак животног циклуса биљке. Пошто су донели род и завршили своју функцију, нема потребе да остану у засаду. Треба да уступе место младим изданцима, који ће донети род наредне године. Сечењем и изношењем старих изданака из засада у великој мери уклањамо и изворе заразе који би могли да угрозе младе изданке. Крајем октобра потребно је наставити са превентивним мерама. Уколико временски услови и стање засада то захтевају, могу се применити регистровани препарати на бази бакра, у складу са упутством и препоруком стручног лица. Њима се смањује присуство презимљавајућих облика проузроковача болести и подстиче сазревање изданака“, препоручује Галовић.
Након тога старе изданке треба изнети из засада и безбедно уништити како би се уклонили патогени и штеточине који се на њима могу налазити. Поред сече старих изданака, потребно је проредити и младе, уклонити оштећене и недовољно развијене и преосталим изданцима омогућити боље услове за развој.
Малину угрожава велики број штетних организама
Малину напада велики број штеточина и проузроковача биљних болести, док корови представљају конкуренцију за воду, хранљиве материје и светлост. Због тога је потребно спроводити интегралне мере заштите које спречавају ширење болести и доприносе добијању здравог и квалитетног рода.
Примена средстава за заштиту биља не сме бити рутинска. После бербе и уклањања старих изданака најпре треба прегледати засад и утврдити који је штетни организам присутан. Тек након тога, уз препоруку стручног лица, може се применити средство регистровано за малину и утврђену намену. Препарат, количина, број третирања и размак између њих морају бити у складу са упутством на етикети.
„Обиласком засада малине сорте виламет у појединим деловима Србије на изданцима су уочена карактеристична задебљања, квржице и гале различитог облика и величине. Ова оштећења последица су деловања малинине муве галице. У задебљањима презимљавају ларве, које оштећују спроводна ткива. Због тога се изданци слабије развијају и лако ломе, што може да доведе до смањења рода у наредној години.“
Малинина мува галица има једну генерацију годишње. Хемијско сузбијање ове штеточине спроводи се у периоду активности одраслих јединки, у складу са праћењем њене појаве и препоруком стручне службе. После бербе најважније је уклонити изданке са карактеристичним задебљањима, изнети их из малињака и безбедно уништити.
Корови су још једна опасност
Хемијске мере сузбијања корова подразумевају примену хербицида. Са њиховом употребом у малињацима треба бити нарочито опрезан. Треба користити искључиво средства регистрована за ту намену, у складу са упутством и након консултације са стручним лицем.
Уколико се корови после бербе не уклоне, представљаће велику конкуренцију младим изданцима за воду и хранљиве материје, које су малињацима нарочито потребне током јула и августа. Закоровљен засад истовремено ствара повољне услове за развој појединих штеточина и проузроковача болести.
„Изузетно је важно одржавати засад без корова јер они, осим што младим изданцима одузимају воду и хранљиве материје, стварају и повољне услове за развој штеточина и болести. Корови у малињацима сузбијају се механичким и хемијским мерама или њиховом комбинацијом. Механичке мере обухватају различите агротехничке поступке, као што су плевљење и окопавање у реду, плитка обрада земљишта, дрљање, кошење и фрезирање између редова, у зависности од потребе. Уколико механичке мере нису довољне, могу се применити одговарајући регистровани хербициди, искључиво уз препоруку стручног лица“, истиче Галовић.
Наводњавање је важно у свим фазама развоја малине, али и након уклањања старих изданака, јер млади изданци расту све до касне јесени. У условима суше правилно управљање водним режимом у малињаку добија још већи значај. Наводњавање је потребно када се утврди недостатак влаге у земљишту, при чему количину воде и динамику заливања треба прилагодити типу земљишта, временским условима и стању биљака.
„Лето је било сушно, а падавине током јуна и мања количина кише у јулу нису биле довољне да обезбеде потребне резерве воде у земљишту. Зато је наводњавање било неопходно. Треба имати у виду да земљишта нису иста. Нека дуже задржавају влагу, док су друга пропуснија и брже се исушују. Због тога је, тамо где је утврђен недостатак влаге, било пожељно наводњавати засаде до краја октобра“, објашњава Галовић.
Не треба занемарити чињеницу да су јесени последњих година углавном сушне. Продужено топло време може да промени уобичајени редослед радова у малињаку. Када је реч о прихрани, она се не примењује рутински у касну јесен, нарочито азотним ђубривима, јер би могла да продужи вегетативни раст и одложи сазревање изданака. Недовољно сазрели изданци осетљивији су на ниске зимске температуре. Ђубрење треба планирати на основу анализе земљишта, потреба биљака и препоруке стручног лица, чиме се истовремено избегавају непотребни трошкови.
За разлику од поменутих једнородних сорти, код сорти полка и тула меџик после завршетка сезоне уклањају се сви изданци до земље, чиме се смањује количина потенцијалног извора заразе у засаду. Берба полке још траје и, уколико временске прилике буду повољне, може се наставити до краја октобра.
Познаваоци производње наводе да је и код полке било проблема са оплодњом током таласа високих температура, када је велики број плодова оштећен ожеготинама. Млади изданци још имају цветове и плодове, али ниске ноћне температуре успоравају њихово сазревање.
Цена малине прошле године била је рекордна, што се одразило на ниво улагања и квалитет агротехничких мера примењених у засадима. Да ли ће овогодишња цена од 400 динара по килограму бити довољна да произвођачи обезбеде потребну негу и заштиту малињака до пролећа, остаје да се види.
Од самих произвођача зависи да ли ће следити препоруке стручњака и припремити засаде за наредну сезону. У производњи малине борба са временским приликама, болестима, штеточинама и тржишним ризицима никада не престаје, али правовремена и стручна примена мера може значајно да смањи ризике и сачува родни потенцијал малињака.
