Рок од две недеље, колико је Министарство пољопривреде дало произвођачима малине да ажурирају пријављене податке о површинама својих засада јуче је истекао.
Како су за „Политику” рекли у овом министарству, самим тим ресорни инспектори крећу у проверу, а јавност ће благовремено бити обавештена колике су стварне површине под малињацима у нашој земљи и колика је разлика у званично пријављеним хектарима и онога што је заиста на терену.
Тиме би у догледном периоду могла да буде стављена тачка на полемике о овом питању које се воде се већ неколико година уназад уз упозорење стручњака и удружења произвођача да је изузетно важно да се уреди регистар засада и дође до тачних производних површина.
Још у јуну Министарство пољопривреде дало је налог пољопривредно саветодавним и стручним службама да започну мониторинг засада малине на територији целе Србије. Први резултати контроле показали су да у значајном броју случајева стање на терену не одговара подацима који се воде у званичним евиденцијама. Како сазнајемо, утврђено је да постоји мноштво неправилности – од тога да су уместо пријављених малина на терену затечене друге воћне врсте ( шљиве, купина) или чак празне парцеле.
Тачни подаци о засадима малине, која је национално важан пољопривредни производ, пре свега су потребни због тога што на њима треба да буде заснована будућа аграрна политика. Осим тога министар пољопривреде најавио је и да ће подстицаји у воћарству од септембра бити знатно већи.
Илустрација: подстицаји у воћарству од септембра бити знатно већи, најавио је министар пољопривреде
Од прве контроле произвођачима је остављено две недеље да провере и ажурирају податке о својим газдинствима како би избегли могуће санкције. За сада није познато колико њих је то и урадило.
Из Министарства наглашавају да је циљ мониторинга утврђивање стварног стања на терену и унапређење евиденције, а не кажњавање произвођача. Такође намера је и да се провери стање у производњи и унапреди систем подршке произвођачима. Контрола ће убудуће такође обухватити проверу постојања и стања пријављених засада код корисника подстицаја, како би се утврдило да ли су површине за које су остварена права на субвенције заиста под засадима малине. Још један од разлога контрола је и добијање прецизнијег увида у здравствено стање засада, њихову одрживост и производни потенцијал.
Гламочић је раније рекао да ће посебна пажња бити посвећена већим пријављеним површинама, засадима са видљивим неслагањем у односу на пријављено стање и парцелама код којих постоје назнаке да нису у активној производњи.
„Држава жели јасну и реалну слику стања на терену, јер су поуздани подаци основ за одговорну аграрну политику”, истакао је министар и поновио да је циљ заштита пољопривредника који раде и производе уз обезбеђење правичније расподеле подстицаја, као и да на основу стварног стања на терену буду планиране будуће мере подршке.
Мониторинг ће бити реализован у наредном периоду у сарадњи са надлежним службама на терену, а резултати ће бити коришћени за даље унапређење аграрне политике – истакао је он.
Илустрација: Према подацима од пре три године и пописа пољопривреде под малинама је 18.625 хектара у Србији
Подсетимо, према првим резултатима пописа пољопривреде из 2023. године, у Србији је под малинама 18.625 хектара, следе боровнице на око 8.300 хектара, док се засади купине званично простиру на нешто мало више од 5.000 хектара.
Познато је да малина већ годинама у извозу доноси значајне приносе српском аграру. Ипак, некадашње велике површине под овом воћном културом, по мишљењу стручњака, значајно су умањене из различитих разлога. Део малињака је остао запарложен, док је одређени број произвођача, због високих трошкова производње и радне снаге, у међувремену, због исплативости, ограничио воћњаке на мање површине тако да могу да гаје и беру малину у оквиру породичног газдинства.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/770800/istekao-rok-za-prijavu-stvarnih-povrsina-pod-malinama
