На тромеђи Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, у долини реке Лим, малинарство последњих година постаје све значајнији ослонац пољопривредне производње. Планински терен и оштра клима не олакшавају рад, али су мештани прибојских села показали да и у таквим условима могу да произведу врхунску малину.
У општини Прибој, која има 32 села, сточарство је и даље главна пољопривредна грана, али све више домаћинстава подиже засаде малине. Међу њима је и породица Омеровић из села Крајчиновићи, која је ових дана у пуном јеку бербе.
Радни дан почиње у раним јутарњим часовима и траје до мрака, уз кратку паузу током највеће дневне врућине.
„У бербу крећемо рано ујутру и радимо до мрака. Направимо паузу од два до четири сата, када је сунце најјаче, а затим настављамо са радом“, кажу Омеровићи.
На око 40 ари налази се приближно 8.000 садница малине. Засади су подигнути 2015. и 2017. године, а захваљујући близини реке Лим и систему за наводњавање успевају да очувају добар принос и током сушних периода.
„Без воде не би било оваквог рода, али ни без великог рада“, истиче домаћин.
У најбољим годинама са овог имања убирано је и до осам тона малине, док је просечан принос око шест тона. Колики ће род бити сваке године, у великој мери зависи од временских прилика, посебно зимских мразева.
Породица се определила за сорту Микер, која је последњих година све заступљенија међу произвођачима.
„Микер даје већи принос и крупнији плод, па се и боље плаћа, али је далеко захтевнији за производњу. Захтева више подвезивања, пажљивију бербу и више ручног рада. Виламет је отпорнији, али Микер може да донесе већу зараду“, објашњавају произвођачи.
Ипак, као и већина српских малинара, ни Омеровићи нису задовољни почетном откупном ценом.
Тренутно је у прибојском крају понуђено 400 динара за килограм, што, како кажу, једва покрива производне трошкове.
„Бераче плаћамо један евро по убраном килограму, а још око два евра по килограму коштају заштита и обрада засада. Са овом ценом смо на самом минимуму и надамо се да ће откупна цена расти, бар на ниво прошлогодишње“, истичу.
На питање шта је данас највећи проблем у производњи малине, одговор је кратак и јасан.
„Најтеже је продати малину по цени која ће обезбедити зараду. Производњу можемо да организујемо, али колико ћемо зарадити на крају зависи од откупљивача.“
Произвођачи из прибојског краја зато и ове сезоне очекују да ће тржиште препознати квалитет њихове малине и да ће коначна откупна цена бити довољна да оправда вишемесечни труд уложен у производњу.
Извор: РТС, фото снимак екрана РТС, емисија ЗНАЊЕ ИАМАЊЕ
