Немања Милошевић из Дрмна код Пожаревца је четврта генерација у породици која се бави пчеларством. Дипломирао је на Пољопривредном факултету у Земуну на смеру Прехрамбена технологија-конзервисање и врење. Његов дипломски а потом и мастер рад утицали су на то да своје знање примени у породичном послу производњи вина и ракије од меда. По много чему су јединствени вредни Милошевићи који су и иноватори, а они ће идуће године прославити 80 година пчеларења и 20 година заступљености њиховог меда на тржишту.
Након Немањиног дипломирања 2019. године, Милошевићи су почели са производњом веће количине вина од меда, које се добија ферментацијом раствора меда и воде и технологија је идентична као код белих вина. Посебан изазов је био произвести пенушаво вино од меда, пише Плодна земља
„Технологија је веома захтевна и скупа, нисмо знали у шта се упуштамо док нисмо кренули са производњом. Нажалост, скоро ниједна машина која се користи у производњи вина не може се искористити за производњу пенушавца. Радили смо класичну-традиционалну методу где се притисак од 6 бара ствара природним путем у боцама. Након добијања основног вина од меда, крећу прави изазови. Посебне флаше за пенушавце које могу издржати притисак и до 10 бара, напуне се вином и додају се квасци како би се створио притисак природним путем, затварају се крунским чепом и након 9 месеци следи отварање. Грлић флаше се замрзне, ослободимо се талога и додамо експедицијски ликер којим подесимо сувоћу/слаткоћу пенушавца. Затим стављамо плутане чепове помоћу пнеуматске машине, жицу и капице, чиме је наш пенушавац спреман. Посебно бих желео да нагласим, да у вину од меда и пенушавцу од меда, нема грожђа или вина од грожђа”, прича за Плодну земљу Немања.
Производња пенушавог вина од меда
Дипломирао је на Пољопривредном факултету у Земуну и одбранио рад чија је тема била „Производња вина од меда“. Уследио је мастер „Производња пенушавог вина од меда“. Питамо – Шта је оно што је Немања донео својим знањем у тај сегмент производње након дипломирања?
„Можда бих истакао контролисану ферментацију (избор адекватних квасаца, температура, киселост) која је заједничка за оба пића и кључна за финални производ како би се сав шећер претворио у алкохол. Почели смо са ракијом од меда-медовачом, првенствено смо желели да проширимо асортиман производа, али и да направимо праву медовачу која се добија ферментацијом и дестилацијом раствора меда и воде, коју нажалост ретко можемо наћи код нас. Углавном је то мед додат у готову ракију од јабуке, шљиве а то заправо није права медовача већ медица, врста ликера од меда који има повећан садржај алкохола. Затим смо произвели медни ликер који садржи 26% алкохола, где смо у ракију од меда додали мед“.
Сировине најквалитетнији ливадски, липов и шумски мед
За сва ова пића тренутно користе мешавину ливадског, липовог и шумског меда. За сваку врсту међутим, потребно је доста више простора за производњу и складиштење.
„Када сам радио за дипломски и мастер рад, пошто сам припремао мање количине, направио сам од сваке врсте посебно вино. Планирам у будућности исто тако како бих добио још већи асортиман јер свака врста је прича за себе. Вино од меда се прави тако што се одређена количина меда разблажи водом до одређеног садржаја шећера, односно колико желимо да у вину имамо процената алкохола. Поступак је идентичан као за производњу белих вина код грожђа, додају се квасци, средства за бистрење, после месец дана, колико траје ферментација отприлике, вино се преточи, одлежи и спремно је за употребу. Код ракије је поступак сличан што се тиче фермнтације, након чега следи дестилација и након тога ракија одлежава неколико месеци и спремна је за употребу. Уколико се адекватно чува, нема рока трајања. У овој производњи сам, ајде тако да кажемо, главни али опет без помоћи осталих чланова породице не бих успео.“Како се упарују вина од меда са храном.
Илустрација: Немања прави вино од најквалитетнијег меда који сам производи у свом пчелињаку
Вино се упарује са белим месом, свињетином, сувим воћем и наравно сиревима и препоручује се уз главно јело. Ракија може се упарити са сувим месом, печењем али се препоручује након јела. Ликер је сладак и препоручује се уз дезерте. Пенушавац се препоручује као аперитив или уз предјела, благе сиреве, рибу.
Почетком осамдесетих година прошлог века Милошевићи су започели интензивну производњу матица, за сопствене потребе али и за тржиште. Такође у понуди имају и ројеве. Прошла година је нарочито била лоша за пчелиње заједнице и забележени су велики губици пчелињих заједница у целој држави, негде су се они кретали и од 60% па до 100%.
„Нажалост, сведоци смо климатских промена које неповољно утичу на цветање медоносних биљака, недостатак полена али оно чега се пчелари највише плаше и који је непријатељ број један пчелињим заједницама, то је Варроа деструцтор, паразитско гриње које штети пчелама. Постоје разни препарати за борбу против овог паразита али временом и овај паразит постаје резистентан на поједине препарате па је потребно стално контролисати и уништавати овог паразита коришћењем различитих органских препарата током целе године.“
„Пчеларством је почео да се бави мој прадеда, Миодраг Милошевић, тако што је добио свој први рој на поклон. Тада су се кошнице селиле помоћу запрега и чамцица, а касније тек се израђују покретни пчелињаци на осовинама. Данас смо отишли корак напред, поред покретних пчелињака који се налазе на три камиона и једној приколици, стационарне кошнице које се налазе на палетама (четири кошнице у реду) које сваки пут морате утоварити и истоварити на паши, селимо помоћу Мултионе утоваривача, посао је доста олакшан јер не употребљавамо физичку снагу.
Пчеларска породица Милошевић има око 800 пчелињих заједница. Почетком овога века Немањин отац се одлучује да се преоријентише на пчеларство, а раније су имали као и свако домаћинство стоку, живину. Мало по мало, временом постепено је растао број кошница.
„Прекретница је била 2007. година када због ниске откупне цене меда на велико, почињемо своје производе да пласирамо по малопродајним маркетима и развијамо свој бренд, где ћемо следеће године, 2027. прославити поред 80 година пчеларења и 20 година заступљености на тржишту.“
А како је организован живот Милошевића са животом пчела. Почињу са пашом уљане репице која највише служи да се пчелиња друштва развију и буду спремна за багремову пашу на коју иду у Хомоље. На липову пашу иду последњих година поред Дунава у Ђердапску клисуру, а на сунцокрет у Банат. Ливадска паша опет у Хомољу а ако се поклопе параметри и замеди медљика, тиме завршавају једну сезону медобрања.
„Највећи непријатељ пчела је тренутно Варроа деструцтор али и несавесно прскање воћа, медоносних култура у цвету где долази до великог помора пчела. За пчелара је можда највећи непријатељ фалсификовани мед, поред већ наведених непријатеља код пчела. Фалфисикованог меда је пуно а нажалост се све теже препознаје, оно што је битно јесте да се купује мед од локалног пчелара, да се промовише локални мед и да људи схвате да прави мед кристалише, пре или касније. Нажалост, већина људи не воли или сматра да је укристалисани мед фалсификат, заправо је обрнуто, прави мед кристалише и препоручује се тако да се конзумира да би се полако истопио у устима и имао што боље дејство на организам.“
Иновација – кошница са сакупљачем цветног праха
Оно што је посебност пчеларског домаћинства Милошевић су и иновације – кошнице са сакупљачем цветног праха. У чему је разлика у поређењу са класичним кошницама.
„То је иновација мог оца Дејана, који је Аж кошницу модификовао јер је у Источној Србији та кошница веома заступљена али нема могућност сакупљања цветног праха. Модификацијом Аж кошнице, она сада има могућност сакупљања цветног праха и постоји јос једна разлика а то је да је медиште половина ДБ рама, односно полунаставци који се додају и скидају са плодишног дела који је остао исти као код Аж кошнице.“
И у понуди ово пчеларско домаћинство је врло разноврсно и иновативно. Осим меда, свећа, пића, прополиса и полена имају и мед са јабукама, малинама, какаом и јагодама. Да ли се на сајмовима најбоље ослушкују купци и тако прилагођавате понуду?
„Да бисте били конкурентни на тржишту морате да имате велики асортиман производа, да привучете купца, мед је свакако производ који се и даље највише продаје али са осталим производима ви привучете купца и он поред меда купи још меку ситницу. Гледамо да сваке године проширимо свој асортиман производа и направимо оно што се највише тражи, како код нас тако и по иностраним сајмовима видимо неку нову идеју како по саставу производа тако и по начину паковања и самој амбалажи“, каже за „Плодну земљу“ Немања Милошевић док жури да спакује нову поруџбину за купце издалека.
Извор: https://plodnazemlja.com/2026/03/27/pcelarska-porodica-milosevic-nemanja-milosevic-iz-drmna-znanje-diplomiranog-inzinjera-predocio-u-proizvodnju-vina-mednog-penusavca-u-kome-nema-grozdja-i-pravi-se-od-najkvalitetnije-mesavine/
