ГОРЊА РАДГОНА, 28. августа (Танјуг) – No-till концепт, приступ у одрживој пољопривреди који се заснива на сејањима без орања и обраде земљишта, представља најзаступљенију методу на словеначким пољопривредним газдинствима.
У Словенији има, према последњим подацима, 68.331 кметија, а за оне који су се определили за тај вид конзервацијске производње држава издваја субвенције од 260 евра по хектару земљишта.
Како изгледа газдинство које чува земљу, подстиче биолошке процесе и развија рурални туризам, екипа Танјуга имала је прилику да види током посете сајму АГРА 2025 у Горњој Радгони, који се данас завршава.
На пољопривредном газдинству – кметији Мајерич у селу Мошкањци у општини Горишница, власник Бранко Мајерич представио је како конзервацијска пољопривреда функционише у пракси и како она утиче на производњу аутентичног Птујског лука, који представља пример очувања традиције кроз савремене методе обраде тла.
Мајерич је објаснио да је циљ те кметије пољопривредна производња заснована на no-till концепту, који подразумева сејање семена директно у необрађену земљу специјалним сејалицама, чиме се смањује ерозија и исцрпљивање земљишта, а истовремено повећава економски профит пољопривредника.
„Радимо по захтевима три правила, да се ништа или што мање земље оре, да су тла покривена најмање 30 одсто после сваке обраде или сетве и плодоред, односно узгајање минимално три културе у пет година. Код нас се кукуруз сеје на пет година, исто и пшеница. На кметији се производи и лук који има европску заштиту“, казао је Мајерич и додао да се та кметија 2000. године одлучила на конзервацијску пољопривреду.
Како је рекао, у општини Горишница тренутно се шест кметија бави производњом Птујског лука, којег посеју на око два хектара земље сваке године.
Говорећи о самом луку и шта је то што га разликује од других врста, Мајерич нам је рекао да се цео процес производње изводи ручно, без коришћења пољопривредне механизације, као и да се он хлади у природним складиштима, а не у хладњачама.
„Птујски лук је аутохтона сорта црвене чебуље, мало љуте, има посебан укус. Проблем таквог лука је, пошто није округао, то никакве машине нису могле производити. Зато смо ми рекли идемо на европску заштиту и то смо радили неколико година. Почели смо 2006. године, онда смо 2011. добили европско поверење, након чега се нико није жалио. Производња је на неких 12 хектара, принос је негде око 20 тона, а тржишна цена на полици је два до три пута већа од цене производње“, навео је Мајерич.
На фарми Жипо Ленарт технолог Клемен Кавчиč приказао нам је целокупни циклус производње говеда, од поља до сушионица и складишта меса, али и још неке детаље о конзервацијској пољопривреди.
„Главни захтев је плодоред, односно производња минимално три културе у пет година. Обавезно су покривена тла преко зиме и између лета имамо максимално два месеца да је њива празна. Тако имамо пуно међусобних усева. На Жипу Ленарт обрађујемо 870 хектара пољопривредних земљишта, имамо седам до осам хектара пашњака. Такође имамо 1.400 товне јунади и 3.500 свиња“, рекао је Кавчиč.
Говорећи о висини субвенција која Словенија пружа својим пољопривредницима који су се одлучили за конзервацијски модел пољопривреде, он је навео да је основна износи 260 евра по хектару, док уколико се испуне још неки услови које предвиђа закон, субвенција може да досегне између 650 и 700 евра по хектару.
Кавчиč је, такође, том приликом истакао да та фарма већ 12 година земљиште обрађују на конзервацијски начин, а што им пружа као највећи бенефит, раст приноса и уштеду на времену током обраде земље.
„Већ 12 година земљиште обрађујемо на конзервацијски начин. Није још 100 одсто регенеративан метод обраде, али трудимо се да идемо 100 одсто на регенеративан начин. Највећи бенефит је раст приноса, а други, највећи бенефит је уштеда на времену за обраду земље“, рекао је Кавчиč.
Он је навео и да они узгајају све товне расе крава, међу којима су лимузин, шаролеј, ангус и крижaнци, као и да се 30 одсто грла користи за домаћу потрошњу, док се 70 одсто грла извози у Италију.
Кавчиč нам је казао и да та фарма има своју посебну формулу за исхрану стоке.
„Направили смо мешавину за телад, чија основа је млевена прашена слама. Ово је слама сецкана на три до пет центиметара без праха. Додали смо соју, кукуруз, витамине и све заједно се лепи са меласом“, додао је он.
У оквиру године задругара, коју су прогласиле Уједињене нације, екипа Танјуга посетила је у Словенији Сплошну кметијску задругу (СКЗ) Љутомер Крижевци, најстарију задругу у земљи. Задруга, са 152 године традиције, бави се претежно производњом јестивих уља и других производа од бундеве и бундевиног семена.
Директор СКЗ Љутомер Крижевци Славко Петовар је том приликом за Танјуг изјавио да су се задруге почеле оснивати још крајем 18. века, када су људи у тадашњим друштвеним околностима под аустроугарском влашћу схватили да су удружени јачи.
Петовар је навео да им је заједништво омогућило да се лакше супротставе тадашњој аустријској власти, као и онима који су покушавали да им одузму имања, производе или посао.
Он истиче да је основна идеја задругарства управо у заједништву, које смањује рањивост и јача положај, а што се кроз више од 150 година постојања СКЗ Љутомер Крижевци, како каже, небројено пута потврдило у пракси.
Говорећи о сарадњи српских и словеначких задругара, Петовар је истакао да без обзира што је Словенија већ дуги низ година у Европској унији, она има пуно тога да види и научи од Србије, када је реч о задругарству.
„Независно од тога што смо ми већ дуго година у ЕУ, а Србија још није, мислим да ми имамо код вас пуно тога за видети и научити. Надам се да ће што брже ваша земља да уђе у ЕУ, па да чујете неке наше потешкоће које смо имали. Да не правите исте грешке, јер свака грешка коју направите, свака кошта. Ако вама неко помогне онда је то пуно лакше“, рекао је Петовар.
Такође, оценио је да упознавање пракси које се примењују у другим земљама, да то може само да обогати, да шири поље размишљања и нове идеје за развој задругарства.
Помурски сајам је ове године окупио 1.710 излагача из 35 држава света, док је Србију, земљу партнера, представљало више од 20 представника, међу којима су Институт за пољопривреду и ратарство НС Семе, Институт за кукуруз Земун Поље, Еликсир Зорка, индустрије меса Карнекс и Златиборац, као и бројни мањи и средњи предузетници попут Нане из Мионице.
Српски представници на сајму кажу да им је само учешће донело велико искуство у даљем раду, омогућило размену знања и развијање сарадње са словеначким колегама.
Горан Крајиновић из Института НС семе истакао је да је велико интересовање и да словеначки привредници знају за новосадска семена, као и да та фирма гледа да се позиционира на међурегионално тржиште.
„Људи знају за новосадска семена, деценијама су куповали то и знају да је квалитет изузетан. Проблем је овде једино што ми не можемо да им понудимо све оно што имамо у Србији, јер се увозник ограничава на неке сорте које су њима занимљиве са тог тржишта и које су се већ показале јако добро“, рекао је Крајиновић.
Драган Сретеновић који у околини Мионице држи ранч и бави се сеоским туризмом и узгајањем ароније казао је да по први пут учествују на сајму и да му је посета Словенији била јако корисна и оценио да на сајму српски предузетници и пољопривредници много тога могу да науче од словеначких привредника.
„По први пут излажемо наше производе на Међународном сајму овде у Словенији и заиста имамо јако позитивне утиске. Имамо изузетно леп одзив самих потрошача, Словенаца, компанија и фирми које су наступиле и које су дошле на посебан сајам“, рекао је Сретеновић.
Србија је ове године по први пут била земља партнер сајма АГРА 2025 у Словенији, који се одржава од 23. до 28. августа.
Извор: Танјуг
