Род пшенице представља један од кључних фактора који утичу на пословање делатности производње млинских производа, јер одређује расположивост основне сировине, њену цену и квалитет. У годинама са добрим приносима понуда пшенице је стабилна, док насупрот томе, године са мањим приносима или лошијим квалитетом зрна повећавају трошкове пословања млинова.
Конкретни подаци бонитетне куће CompanyWall показују да је сектор у 2025. години наставио опоравак након пада забележеног годину раније. Укупни приходи порасли су у односу на 2024. годину, што указује да се тржиште постепено стабилизује.
Произвођачи млинских производа остварили су у 2023. години укупне приходе од 59,83 милијарде динара, у 2024. тај износ је био 53,95 милијарди динара, а у 2025. години – 56,67 милијарди динара.
Између 2023. и 2024. године приходи су смањени за око 5,88 милијарди динара, односно 9,8 одсто. Пад се може довести у везу са смиривањем цена житарица након рекордних осцилација изазваних енергетском кризом и поремећајима на тржишту у претходним годинама, али и са променама у тражњи и извозу.
Током 2025. године сектор се делимично опоравио – приходи су порасли за око 2,72 милијарде динара, односно 5,1 одсто у односу на 2024. годину. Ипак, нису достигли ниво из 2023. и остали су нижи за око 3,16 милијарди динара, односно 5,3 одсто.
У 2024. години добит је смањена за око 533,5 милиона динара, односно 28,4 одсто у односу на 2023. То значи да је пад профитабилности био готово три пута израженији од пада прихода у истом периоду. Такав однос указује да компаније нису успеле у потпуности да пренесу раст трошкова или промене тржишних услова на продајне цене, због чега су профитне марже биле под притиском.
Већ у 2025. години сектор бележи снажан опоравак. Укупна добит порасла је за око 736,7 милиона динара, односно 54,8 одсто у односу на 2024. Штавише, премашила је и ниво из 2023. године за око 202,2 милиона динара, односно 10,8 одсто.
Илустрација: Производњу млинских производа у највећој мери носе велики индустријски млинови који су доминантни на тржишту
Занимљиво је да је раст добити у 2025. био знатно бржи од раста прихода. То може да указује на побољшање оперативне ефикасности, повољније набавне цене сировина, бољу контролу трошкова или промену структуре продаје у корист производа са већом додатом вредношћу.
Истовремено, број запослених почео је да опада. Након релативно стабилног броја радника у претходне две године, у 2025. забележено је смањење запослености, што може указивати на наставак аутоматизације производње, оптимизацију пословних процеса, рационализацију трошкова или да је долазак до стручне радне снаге све тежи.
Тржиште је и даље концентрисано око неколико великих произвођача. Највеће компаније остварују вишемилијардне приходе и имају доминантан положај у сектору, док је разлика између водећих фирми и остатка тржишта веома изражена. То потврђује да производњу млинских производа у највећој мери носе велики индустријски млинови као што су Житопромет- Млин АД Сента, Житопромет- Млинпек Стара Пазова, Данубиус, ДПС Клас Гроуп, МБ Комерц Рума.
Подаци такође показују да висина прихода није нужно показатељ успешности пословања. Поједине компаније са највећим приходима остварују релативно скромну добит, док неке фирме са мањим приходима бележе знатно боље резултате. Такве разлике указују на различиту структуру трошкова, пословне моделе и ефикасност управљања.
Може се приметити и да су поједине компаније успеле значајно да повећају профит упркос умеренијем расту прихода, што говори у прилог бољој контроли расхода и прилагођавању тржишним условима. Са друге стране, код појединих привредних субјеката видљиве су велике осцилације између остварених прихода и добити, што може бити последица трошкова енергената, инвестиција, односно улагања у ширење пословања или једнократних пословних ефеката.
Увидом у табелу пажњу привлачи Агромлин из Сомбора, предузеће које је у 2025. години остварио 237,1 милион динара прихода, иако према званичним финансијским подацима није имало ниједног запосленог. Такви случајеви нису неуобичајени и могу указивати на пословни модел заснован на ангажовању екстерних фирми или пословању преко повезаних друштава.
Не треба заборавити да је ово сектор на чије пословање у великој мери утичу и климатске прилике, које одређују садржај протеина и квалитет пшенице, што је посебно важно за производњу пекарског брашна виших категорија и што у значајној мери може утицати на принос, а касније и на пословање у овој делатности.
Свеукупно посматрано, сектор у 2025. години показује знаке финансијског опоравка. Иако приходи још нису достигли рекордни ниво из 2023. године, раст добити указује на то да су компаније успешније одговориле на тржишне изазове.
Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/proizvodjaci-mlinskih-proizvoda-se-oporavljaju-ali-prihodi-jos-ispod-nivoa-iz-2023/
