Нова правила декларисања изазвала пад промета појединих артикала и до 50 одсто, док регулатори тврде да је циљ заштита потрошача и спречавање обмањујућег означавања.
Од 1. августа прошле године сви производи који садрже палмино уље, палмину маст или друге биљне масти, а налазе се у категорији млечних производа, морају бити посебно означени. На рафовима трговина истакнута је жута троугласта ознака са знаком узвика и упозорењем да производ није „100 одсто млечни производ“.
Према наводима дела млекарске индустрије, нова правила означавања значајно су утицала на продају. Поједини произвођачи тврде да је промет производа са овом ознаком опао и до 50 одсто.
Власник једне домаће млекаре, која на тржишту послује готово три деценије, каже за Бизнис.рс да су произвођачи који у асортиману имају производе са додатком биљних масти практично стигматизовани.
– Наши производи су одувек били уредно декларисани, али је створен утисак да обмањујемо потрошаче. Ознака у облику жутог троугла са црвеним узвиком код купаца изазива неповерење и многи враћају производ на полицу чим је примете – наводи саговорник портала Бизнис.рс.
Илустрација: Обавеза посебног означавања уведена управо због бројних злоупотреба у сектору млечних производа
Посебно спорним сматра чињеницу да се овакав систем означавања примењује само на део прехрамбене индустрије.
– Палмино уље користе и кондиторски производи, кекс и чоколаде, али за њих не постоје слична упозорења. Када би правила важила за све, ефекти би били много видљивији и у другим секторима – каже он.
Према његовим речима, последице су већ видљиве. Производња његове компаније смањена је са некадашњих 350 тона месечно на око 220 до 230 тона, док је због пада промета део запослених морао да буде проглашен технолошким вишком.
Он сматра да проблеми у млекарском сектору имају много дубље узроке од присуства производа са биљним мастима. Као кључне изазове наводи раст домаће производње подстакнут субвенцијама, али и промене потрошачких навика.
– Држава никада није издвајала више средстава за сектор млекарства. Истовремено, потрошачи често бирају скупље увозне сиреве, док домаћи производи остају по страни – оцењује он.
С друге стране, у Привредној комори Србије истичу да је обавеза посебног означавања уведена управо због бројних злоупотреба у сектору млечних производа.
Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа ПКС Ненад Будимовић објашњава да су се на тржишту годинама појављивали производи који су изгледом и називом подсећали на сир или качкаваљ, иако су садржали значајан удео биљних масти.
– Циљ нових правила није забрана производње или продаје таквих производа, већ јасно информисање потрошача. Купац мора да зна да ли купује производ од млека или производ са додатком биљних масти – каже Будимовић.
Он додаје да поређење са кондиторском индустријом није у потпуности оправдано, јер се присуство биљних масти у чоколадама, кексу и сличним производима годинама јасно наводи у декларацијама.
– Суштина је транспарентност. Ако потрошач очекује сир или качкаваљ произведен од млека, мора имати јасну информацију о саставу производа који купује – истиче Будимовић.
Према његовим речима, нови прописи нису усмерени против произвођача, нити подразумевају да су палмино уље или биљне масти штетни по здравље, већ имају за циљ спречавање обмањујућег представљања производа на тржишту.
Извор: https://www.agrotv.net/zuti-trougao-prepolovio-prodaju-mlecnih-proizvoda-sa-biljnim-mastima/