Јуче, 4. августа обележен је Дан белог вина – добра прилика да откријемо које вино најбоље освежава током врелих дана, колико га треба хладити, уз коју храну служити и зашто најскупља боца белог вина на свету кошта колико и мањи стан. Постоје укуси који припадају одређеном годишњем добу. Зими тражимо оно што греје, а лети оно што мирише на свежину – зелену јабуку, лимун, брескву, покошену траву или цвет багрема. Због тога чаша добро расхлађеног белог вина многима представља један од препознатљивих укуса лета.
Четврти август се у календару занимљивих празника обележава као Национални дан белог вина. Иако је настао у Сједињеним Америчким Државама и није званичан празник, прихватили су га љубитељи вина широм света као повод да упознају неку нову сорту или отворе боцу коју су чували за посебну прилику.
А за чашу доброг белог вина посебна прилика понекад може бити и сасвим обично летње вече.
Које бело вино одабрати?
Бело вино не мора увек бити лагано, кисело и сасвим суво. Оно може бити свеже и цитрусно, цветно и мирисно, пуно и кремасто, али и слатко, медено и довољно сложено да у боци сазрева деценијама.
Међу најпознатијим сортама налазе се:
- Шардоне – једна од најраспрострањенијих сорти на свету. У зависности од начина производње, може бити свеж, са укусима јабуке и лимуна, или пунији, кремаст и путераст, са нотама ваниле.
- Совињон блан – живахно, ароматично вино које често подсећа на лимету, зелену јабуку, огрозд, свежу траву и зачинско биље. Добар је избор за вреле летње дане.
- Ризлинг – препознатљив по израженој свежини и мирисима цитруса, јабуке, брескве и цвећа. Може бити потпуно сув, полусладак или изразито сладак, а најбољи ризлинзи могу дуго да сазревају.
- Пино гриђо или пино гри – лаган, питак и ненаметљив, са укусима крушке, јабуке и лимуна. Одговара онима који желе освежавајуће вино без превише сложених арома.
- Траминац – интензивно мирисно вино у којем се могу препознати ружа, личи, тропско воће и зачини. Његов раскошан мирис лако се памти.
- Мускат и тамјаника – сорте препознатљиве по мирису грожђа, цвећа и зачина. Тамјаника заузима посебно место међу винима Србије, а може се пронаћи и у понуди војвођанских винарија.
У Војводини су распрострањени и италијански ризлинг, грашац бели, неопланта и сила, док се последњих година све више пажње посвећује домаћим и регионалним сортама које вину дају препознатљив карактер поднебља из којег долази.
Војводина на винској мапи
Равница можда на први поглед не изгледа као крај створен за винограде, али Војводина има дугу виноградарску традицију – од Фрушке горе и Сремских Карловаца до Вршца, Суботице, Палића, Бачке и банатских виногорја.
Илустрација: Поред добро познатих светских сорти грожђа последњих година све више пажње посвећује се домаћим и регионалним сортама које вину дају препознатљив карактер поднебља из којег долази
Према податку који је Туристичка организација Војводине објавила 2020. године, на подручју покрајине тада је било око 150 регистрованих винарија, од којих се приближно половина налазила у Срему. Актуелни Винарски регистар Министарства пољопривреде редовно се допуњава, па је њихов данашњи број вероватно већи, али новији званични збирни податак само за Војводину није јавно издвојен.
Вински регион Војводине обухвата седам рејона, 15 виногорја и пет винских путева: Срем–Фрушку гору, Бачку, Суботицу, Вршац и Банат.
Зато за добро бело вино често није потребно путовати далеко. Понекад је довољно погледати шта расте и сазрева свега неколико десетина километара од нашег стола.
Бело вино не треба да буде ледено
Једна од најчешћих грешака јесте претерано хлађење вина. Када је вино готово ледено, његове ароме се тешко осећају, а укус постаје затворен и неизражајан.
Лагана и свежа бела вина, попут совињон блана, пино гриђија или младог ризлинга, најбоље је служити на температури између 7 и 10 степени. Пунија вина, нарочито шардоне који је сазревао у дрвеним бурадима, више ће показати на температури између 10 и 13 степени. Пенушава вина могу бити нешто хладнија – између 6 и 8 степени.
Ако вино треба брзо расхладити, боцу је најбоље ставити у посуду са једнаком количином леда и хладне воде. Тако ће се расхладити много брже него у посуди напуњеној само ледом. Замрзивач није најбоље решење: боца се лако заборави, а вино може изгубити квалитет или се, у најгорем случају, заледити и разбити боцу.
Треба имати у виду и да се вино у чаши брзо загрева. Зато је боље сипати мању количину, а боцу током служења држати у посуди за хлађење.
Које вино иде уз коју храну?
Најједноставније правило гласи: лаганија вина траже лаганију храну, а пунија вина могу пратити богатија јела. Ипак, важнији од врсте меса често су сос, зачини и начин припреме.
Совињон блан добро се слаже са салатама, козјим сиром, младим сиревима, грилованим поврћем, рибом и јелима са свежим зачинским биљем.
Ризлинг је одличан уз речну рибу, свињетину, живину и зачињенију азијску храну. Полусуви ризлинг може ублажити љутину јела.
Илустрација: Вино не сме да буде сувише хладно и ледно зато што тада губи свој укус
Шардоне без утицаја дрвета одговара морској и речној риби, пилетини и лаганим тестенинама, док пунији, кремасти шардоне може пратити лосос, печену живину, рижото и јела са путером или кремастим сосовима.
Пино гриђо пристаје уз лагане салате, рибу, плодове мора и младе сиреве.
Траминац и тамјаника лепо се слажу са ароматичним, благо зачињеним јелима, воћем и одређеним десертима, у зависности од тога колико је вино суво или слатко.
А шприцер? Он можда нема углед великих винских етикета, али има нешто друго – дуго војвођанско лето иза себе. За добар шприцер бирају се суво, свеже вино и добро расхлађена сода, а однос вина и воде прилагођава се укусу.
Боца белог вина вредна 75.000 фунти
Најскупљом боцом белог вина икада продатом сматра се Château d’Yquem из 1811. године. Боца овог чувеног француског слатког вина продата је 2011. године за 75.000 фунти, односно тадашњих 117.000 долара, чиме је ушла у Гинисову књигу рекорда.
Година 1811. била је позната као „година велике комете”, а виноградари су дуго веровали да је појава комете допринела изузетном квалитету бербе.
Вински критичар Роберт Паркер описао је укус овог вина као нешто налик на „течни крем бруле” – густо, раскошно и слатко вино изузетне снаге и дуговечности.
Купац боце био је француски сомелијер и колекционар Кристијан Ванек, некадашњи главни сомелијер париског ресторана La Tour d’Argent. Боца није купљена да заувек остане иза стакла. Ванек је најавио да ће је отворити 2017. године, поводом педесетогодишњице своје каријере.
Јер чак и најскупље вино на свету, на крају, постоји да би било попијено.
Предлог за летњи коктел: бели вински сприц са бресквом и наном
За једну велику чашу потребно је:
- 100 милилитара сувог белог вина
- 50 милилитара добро расхлађене киселе воде или соде
- две до три танке кришке брескве
- неколико листића свеже нане
- лед
- танка кришка лимуна или лимете
У чашу ставите лед, брескву и благо притиснуте листиће нане. Сипајте расхлађено бело вино, додајте соду и лагано промешајте. Украсите кришком лимуна или лимете.
Најбоље ће одговарати младо и свеже вино – совињон блан, пино гриђо, грашац или сув ризлинг. Нема потребе користити скупу боцу, али вино мора бити довољно добро да бисте га са задовољством пили и без додатака.
Бело вино није само пиће за лето. Ипак, лети можда најлакше показује због чега га људи воле: може бити једноставно и освежавајуће, али и довољно сложено да у једној чаши пронађемо воће, цвеће, зачине, сунце и земљу из које је грожђе потекло.
А најбоља боца не мора бити она најскупља. Најбоља је она отворена у правом тренутку и подељена са људима са којима желимо да запамтимо то вече.
Извор: https://www.rtv.rs/sr_ci/magazin/zanimljivosti/od-vojvodjanskih-vinograda-do-najskuplje-boce-na-svetu-prica-o-belom-vinu_1733637.html