Прошле године Србија је произвела преко 14.500 тона меда, али ова сезона могла би бити једна од најтежих у историји. Према проценама Савеза пчеларских организација Србије (СПОС), у појединим крајевима пријављено је угинуће од 17% па чак до 90% пчела. Највише су погођени пчелари у Војводини, али губитака има широм земље — као и у целом региону, од Бугарске до Русије.
Према речима председника СПОС-а, Родољуба Живадиновића, разлози су вишеструки: прошлогодишња суша, екстремне температуре, лоша исхрана матица, појава паразита попут варое, вирусне инфекције и непримерена употреба пестицида.
„Највећи проблем је био недостатак полена – основног извора протеина за пчеле. Без њега, пчеле нису могле да преживе зиму нити да одгаје нову генерацију“, каже Живадиновић. Паралелно с тим, лабораторијске анализе показале су велику заступљеност вируса као што су акутна и хронична парализа, али и ноземоза, гљивична болест пчела. Ипак, он наглашава да ти фактори нису фатални ако је исхрана добра и имунитет пчела јак.
Проблем је глобалан. Иновације попут замене за полен су још у развоју – једина проверена формула, заснована на биљној бази, направљена је у Канади и тек се очекује на тржишту 2026. године. Дотад, пчелари морају да се ослоне на алтернативне протеинске препарате и искуство.
Додатни удар долази од несавесне примене хемијских средстава. Иако се сарадња између пчелара, воћара и ратара поправља, проблем и даље постоји – посебно због нерегулисане продаје забрањених пестицида у тзв. „дивљим пољопривредним апотекама“.
Живадиновић истиче да СПОС и Министарство пољопривреде раде на едукацији и обукама пољопривредника који користе средства за заштиту биља. Нови закон предвиђа да без завршене обуке неће бити могуће купити пестициде. Али највећи проблем тренутно представља „црно тржиште“ средстава, поготово у Војводини.
Што се тиче финансијске подршке, држава пчеларима даје 1.000 динара по кошници (са 40% више за органску производњу), бесповратна средства до 65% и повољне кредите. Ипак, пчелари сматрају да је то недовољно, посебно у односу на ниске тржишне цене меда и преплављеност тржишта фалсификатима.
„Пчелар који производи квалитетан мед не може да издржи цену која је 3 до 5 пута нижа од производне. Тренутна цена меда из увоза је 1,3 евра по килограму, што је апсурд. Наш домаћи багремов мед раније се продавао за 7 евра. Сада више не може ни за половину“, објашњава Живадиновић.
На тржишту Србије, према истраживању Покрета потрошача, чак 79% меда у продавницама не испуњава основне стандарде. Иако у Србији постоји лабораторија која може открити савремене фалсификате меда (метода која је чак предложена за Нобелову награду), она је недавно опљачкана, а опрема нестала. Док се та лабораторија не врати у функцију, потрошачима остаје једна опција: куповина меда директно од пчелара.
„Пчелари су последња линија одбране производње хране. Ако они изгубе интерес, пчеле ће нестати. А без пчела, нема ни пољопривреде. То није поетика, већ чињеница“, закључује Живадиновић.
Извор: РТС1
