Док пчелари широм Европе воде свакодневну борбу против паразита Varroa destructor, све више стручњака упозорава на једну подмуклу чињеницу: пчеле не умиру само од варое – већ од вируса које она преноси. Иако је број паразита у кошници понекад наизглед под контролом, њихово присуство често отвара врата невидљивом и много опаснијем непријатељу – смртоносним вирусима који нападају пчеле изнутра.
Разлог зашто је вароа толико опасна није само у томе што сиса хемолимфу пчела и оштећује њихово тело. Много озбиљнија последица је што овај паразит служи као активни преносилац више врста вируса који нападају виталне системе пчеле и разарају њен имунитет.
Најпознатији међу њима је DWV (Deformed Wing Virus), вирус деформисаних крила, који доводи до тога да се пчеле легу с крилима која не функционишу, са смањеном телесном величином и кратким животним веком. Такве пчеле нису способне за лет, за рад, па ни за опстанак.
Паразит као шприц
За разлику од природног пута уношења вируса у тело пчеле – на пример, преко хране или контакта – вароа их директно убризгава у хемолимфу младих ларви током храњења. То значи да вируси одмах доспевају у циркулацију пчеле, стижу до свих ткива и органа, и почињу своју деструктивну делатност.
Истраживања су показала да се код заражених пчела мења експресија више десетина гена: они који управљају развојем, нервним системом, понашањем, имунитетом, па чак и способношћу учења и оријентације.
Осим DWV-а, у пчелама и вароама детектовани су и други опасни вируси: SBV, APV, IAPV, KBV, као и VDV-1, генетски сродник DWV-а. Оно што посебно забрињава научнике јесте да DWV и VDV-1 могу рекомбиновати, стварајући нове, још агресивније варијанте које уништавају кошнице у кратком року.
Пчеле са DWV-ом не само што су слабе и деформисане, већ су и склоне дезоријентацији, што доводи до тога да се не враћају у кошницу. Многи пчелари на јесен затичу своје кошнице празне, без видљивог узрока. Истина је – пчеле су једноставно нестајале, заражене вирусом који је стекао крила захваљујући варои.
Колико је довољно да буде превише?
Иако се чини да је варое мало – рецимо, један паразит на 100 пчела – већ такав ниво може бити довољан да активира масовну вирусну инфекцију у друштву. Нарочито ако су друге околности лоше: недостатак полена, присуство пестицида у околини, или стрес од прераног подстицајног прихрањивања.
„У нашим лабораторијским испитивањима, уочавамо да вирусна оштећења често настају и у друштвима која имају релативно ниску зараженост вароом,“ упозоравају чешки ветеринари у студији изведеној за потребе Удружења пчелара Опава.
Одговор на ову кризу не лежи само у третманима већ у превентивном мониторингу, разноврсној исхрани, смањењу стреса у кошници и, све чешће, у узгоју вароатолерантних пчела. Неопходно је надгледати не само број варое, већ и квалитет нове генерације пчела – посебно крила, телесну величину, боју и понашање.
Опстанак пчела – у нашим рукама
Пчеле су већ научиле да се боре, али им треба наша помоћ да преживе. Не ради се више само о скидању паразита са њихових тела – ради се о очувању колонија у целини, смањењу утицаја вируса и обезбеђивању услова за здраво, дуговечно друштво.
Ако се не прилагодимо, пчеле ће и даље умирати – не због варое саме, већ због невидљивих путника које она носи са собом.
Часопис Beekeeping IV – Varroatolerance, издање настало у оквиру Erasmus+ пројекта „Beekeeping and its Role in Countryside Ecology and Rural Development“