Последњих неколико месеци Француска и поједини делови Шпаније се боре да обуздају пораст броја случајева вирусног обољења нодуларног дерматитиса који погађа говеда и то свих узраста од телади до јуница, крава и бикова. Ова болест присутна је у Африци и на Блиском истоку, на југоисточну Европу проширила се 2015. а четири године касније и Азију. Крајем јуна прошле године први случајеви су заблеженеи на италијанском острву Сардинија, а затим у Француској и уз границу са Шпанијом.
Нодуларни дерматитис ( лат. Lumpy Skin Disease – LSD) је веома заразно вирусно обољење које шире инсекти изазивајући пликове и смањујући производњу млека. Не представља ризик за људе, али се месо заражених животиња никако не сме користити. Како је у питању опасна заразна болест која подлеже строгим ветеринарским мерама оболеле животиње се углавном усмрћују, а њихово тело спаљује под строгим ветеринарским надзором. Изазива огромне економске губитке фармера чак и када држва, у овом случају Француска, надохнађује губитке.
Болест је препознатљива по тврдим чворићима на кожи који се појављују широм тела – на глави, врату, леђима, боковима, вимену и ногама. Ови чворићи се временом могу отворити и загнојити, остављајући ожиљке и оштећења коже. Иако на први поглед делује као „болест коже“, њене последице су много озбиљније јер може да угрози здравље целог стада. Ова болест је опасна из више разлога:
- веома је заразна
- брзо се шири на велике удаљености
- значајно смањује продуктивност (млеко, месо, репродукција)
- често доводи до угинућа оболелих грла
- узрокује забране кретања стоке и трговину
Једна заражена крава, преко инсеката, може заразити цело стадо, околне фарме и читав регион за веома кратко време. Због тога ветеринарске службе често поступају строго како би спречиле катастрофу у сточарству.
Илустрација: Ова болест погађа говеда и то свих узраста од телади до јуница, крава и бикова
Вирус нодуларног дерматитиса припада групи поксвируса и најчешће се преноси преко инсеката тачније преко комараца, мува, крпеља и обада. Заражавање је могуће и директним контактом и то преко секрета из носа и уста оболеле животиње, путем лезија лезија на кожи, док се теле може инфицирати кроз млеко мајке уколико је оболела. Ширење заразе, мада доста ретко, могуће је и преко нестерилизоване опреме, возила, појила, хранилица, обућа коју носе фармери (механички пренос вируса) чак и спермом заражених бикова
Болест најчешће почиње нагло, а симптоми укључују:
- висока температура (40–41°C)
- губитак апетита и летаргија
- пад млечности
- промене на кожи као најупадљивији знак (чворићи – нодуси по кожи, величине од зрна грашка до ораха, најчешће се јављају на глави, врату, вимену, ногама и трупу
- чворићи могу попуцати остављајући ране
- оток лимфних жлезда
- исцедак из носа и очију
- хромост
- побачаји код стеоних крава
- стерилитет код бикова
У случају да примете било који од ових симптома, посебно пад млечности код крава без видљивог разлога или промене на кожи треба одмах да контактирате ветеринара. Рано откривање болести је изузетно важно како би се спречило даље ширење и смањили економски губици. Болест може личити на алергију или ујед инсекта, па је потребна лабораторијска потврда (PCR тест или серологија) како би се поставила дијагноза. Карантин је обавезан, а лечење је симптоматско у лакшим случајевима што значи снижавање температуре, спречавање секундарних бактеријских инфекција антибиотицима, нега рана, добра исхрана и хидратација. Међутим, код таквих крава остају трајни ожиљци на кожи, често има мању продуктивност млека, имунитет је ослабљен, па је животиња подложнија другим болестима.
Илустрација: Редовна дезинфекција објеката и опреме, као и контрола инсеката су најбоље превентивне мере
Превенција је кључна, а вакцинација најефикаснија мера заштите. У Србији се вакцинација спроводи организовано када постоји ризик од појаве болести, најчешће једном годишње вакцином против Capripox вируса. Остале превентивне мере подразумевају редовну дезинфекцију објеката и опреме, контрола инсеката (репеленти, мреже, прскање) ограничено кретање стоке и избегавање мешања са непознатим грлима.
Најважнији савет за фармере је да свакодневно пратите своја грла. Ако приметите необичне отоке, губитак апетита или нагли пад производње млека, одмах треба позовати ветеринара. Рана реакција може спречити ширење вируса на цело стадо, али и околна газдинства.
Извор: Агробизнис магазин