Положај жена на селу све више привлачи пажњу, посебно у контексту њихове улоге у савременој пољопривреди. Горан Ђаковић, инжењер пољопривреде, гостујући на РТС-у истиче да је рад у овој области све мање везан за тежак физички напор, а све више за примену технологије и знања. „Данас ће вам више помоћи лаптоп него трактор, јер су калкулације и програми основ за успешно вођење газдинства,“ наглашава он.
Жене на селу често носе велики терет одговорности, али и предводе позитивне промене. Магда Думбеловић, председница удружења сеоских жена у Горјанима, говори о својим искуствима у пластеничкој производњи. Она је искористила субвенције за унапређење производње, што јој је омогућило да развије тржиште и ојача економску стабилност своје породице. „Субвенције нам дају подршку, али да би млади остали на селу, услови морају бити бољи,“ додаје она.
Образовање је кључно за напредак, али недовољно жена са села има приступ стручним обукама. Подаци показују да само 3,5% носилаца газдинстава има формално образовање у области пољопривреде. „Велики простор за напредак је у трансферу знања и примени нових технологија,“ објашњава Ђаковић, истичући да су едукација и обука неопходне за модернизацију газдинстава.
Истовремено, жене често показују иновативност у коришћењу локалних ресурса. Удружења попут оног у Горјанима стварају додатне изворе прихода кроз производњу и продају домаћих производа. Овакав приступ не само да јача економску улогу жена, већ и чува традиционалне вештине и културу.
Подршка државе, у виду субвенција и програма, показала се као кључна за оснаживање жена. Ипак, како истичу саговорници, потребно је осигурати да та подршка буде праћена образовањем и јасним критеријумима. Само тако ће жене на селу добити прилику да у потпуности искористе свој потенцијал и наставе да доприносе развоју руралних заједница.
Тодор Терзић из НАЛЕД-а наглашава значај системске подршке женама на селу, али и потребу за образовањем и обукама како би оне у потпуности искористиле своје потенцијале. „Око 50% жена које воде газдинства имају искуство само из праксе, а веома мали проценат је прошао формалну обуку или факултет. То је велики простор за напредак,“ каже Терзић за РТС .
Он такође истиче да савремене технологије у пољопривреди значајно мењају начин рада, чинећи га доступнијим и ефикаснијим за жене. „Данас имате роботику у пољопривреди, аутономне машине, па чак и софтвере за управљање производњом. То је прилика да жене преузму водећу улогу, нарочито у областима као што су органска производња и прерада,“ додаје он.
Терзић подвлачи да је државна подршка, укључујући субвенције, била кључна за повећање броја жена у агробизнису. „Субвенције за младе пољопривреднице и власнице газдинстава често укључују позитивну дискриминацију, што је помогло многима да покрену своје бизнисе. Ипак, неопходно је контролисати како се та средства користе и повезати их са обавезом едукације,“ објашњава он, сугеришући да је улагање у знање једнако важно као и финансијска подршка.
Извор: РТС – Јутарњи програм