Геномска анализа ружа показала је да дивља ружа није била црвена, бела или ружичаста већ жута! Истраживање пружа опис првобитних ружа, укључујући број латица. Научници одговорни за ово откриће очекују да ће то олакшати узгајивачима ружа да у будућности комбинују карактеристике које желе. Такође, би могло бити корисно за одређивање приоритета кад је у питању очување ове врсте цвећа.
Многе биљне врсте су некада биле изузетно разноврсне, али само је неколико сорти одабрано за пољопривреду, било зато што су производиле више онога што су људи желели или зато што су се нашле на правом месту у право време. Индустријска пољопривреда је знатно сузила понуду, што је довело до далеко веће ефикасности, али и веће подложности усева на болести или климатске промене.
Оно што важи за усеве од којих зависимо и које узгајамо за храну, важи и за руже. Баш као и код усева, у природи постоје дивље сорте које нису настале укрштањем. Да би истраживање било брже и ефикасније научници су проучавали геноме унутар дивље руже како би открили више о њиховом изворном пореклу.
Илустрација: Црвене руже су настале као последица укрштања
Род Rosa садржи најмање 140 врста, а унутар њих се процењује да се гаји 35.000 сорти генетски добијених сорти. Просечан познавалац цвећа може разликовати руже само по боји или мирису, али за узгајиваче и ботаничаре постоје многе друге важне карактеристике. С обзиром да руже чине 30 процената глобалног тржишта резаног цвећа, озбиљне количине новца зависе од побољшања тог разумевања.
Тим који предводи професор Чао Ју са Пекиншког универзитета за шумарство прикупио је узорке од 80 дивљих кинеских врста и обезбедио комплетан геном руже (Rosa persica) , пустињске врсте, који, за разлику од претходних верзија, нема празнина. Њихов рад им је омогућио да открију оно што називају „ботаничким пореклом, филогенетским односима и еволутивном историјом руже“ и да обезбеде мапу за будуће узгој.
У том процесу, тим сматра да може да идентификује карактеристике претке руже, од које потичу све модерне руже. Ако су у праву, њени цветови су били жути и без мрља на латицама, и вероватно је расла у Кини. У питању је био јединствен цвет, карактеристике попут двоструког реда латица вероватно су биле ретке мутације које су касније настала укрштањем. Сматра се да су листови на грмовима долазили у седам комада. Беле руже су, вероватно, биле прве укрштене руже, док су црвене и ружичасте постале уобичајене тек много касније како би задовољиле потребе људи, а не инсеката опрашивача.
Илустрација: Дивље руже које су некад расле у природи имале су различит мирис који се изгубио након укрштања
Руже су вишегодишње дрвенасте биљке, а аутори студије су уочили и забележили разлике између Banksianae , кинеске подврсте познате по својим белим и жутим цветовима, и других ружа које су настале услед променама у кинеској географији изазваним појавом и „изградњом“ хималајских планина, који је почео пре 23 милиона година. Пратеће смањење глобалних падавина и температуре, као и њихов утицај на руже дошло се до закључка да је сорта Banksianae успела да преживи ове промене и прилагоди се новим условима живота пре око 200.000 година.
Аутори такође напомињу да је некада постојала много већа разноликост мириса ружа, али је опала како су се узгајивачи фокусирали на отпорност на болести и дуг век трајања у вази.
Жуте руже се културно повезују са љубомором и неверством , иако су цвећари напорно радили да отклоне ту асоцијацију, јер мало ко жели да купи цвеће којим се поручује љубомора. Можда су жуте руже љубоморне на своје успешније потомке, шаљиво примећују истраживачи.
Рад показује да многе дивље руже које опстају у дивљини имају карактеристике које би узгајивачи можда желели да обнове, пише сајт https://www.iflscience.com.
Приредила: Драгана Петровић за Агробизнис магазин