Широм Европе пољопривредници и задруге суочавају се са растом трошкова горива, ђубрива, амбалаже, сточне хране и логистике, због чега су многи приморани да смањују површине, мењају сетвену структуру или одустају од сетве, објавило је највеће удружење пољопривредника у ЕУ „Копа и Когека”. Оценили су да је ситуација на терену алармантна и да производња у појединим случајевима постаје економски неодржива, а криза сада погађа све производне секторе.
Економиста Петар Јовичић са портала „Агроинфонет” истиче да се у ЕУ предвиђа пад производње пшенице у сезони 2026/27. и у односу на прошлогодишњу рекордну жетву и да ће род бити мању за више од осам милиона тона.
– Пада величина засејаних површина и просечни принос. Предвиђања су да ће површина под житом бити за 300.000 хектара мања него годину раније, а просечни принос би могао бити смањен са нешто више од шест тона по хектару на 5,78 тона – наводи Јовичић и додаје да се истовремено очекује повећање потрошње пшенице у ЕУ, што ће смањити укупне залихе ове житарице.
Још 2004. године, због климатских промена, и домаћи стручњаци саветовали су да би решење за ратаре могло да буде промена структуре сетвене културе, па су напомињали да би, рецимо, на појединим парцелама у централној Србији требало за трећину умањити хектаре под кукурузом.
Ове сезоне се обистињују таква предвиђања јер је све израженији тренд смањења површина под кукурузом и окретања сунцокрету и другим уљарицама које се добро котирају на берзи. На ово су највише утицали велики прошлогодишњи губици изазвани сушом.
Пољопривредник Вукашин Ристић из околине Панчева изјавио је недавно за Бету да је површине под кукурузом смањио за око 50 одсто, јер је прошлогодишњи слаб принос те културе донео озбиљне губитке. Како је рекао за ову агенцију, управо је сунцокрет био култура која је најбоље поднела недостатак падавина.
Илустрација: Кукуруз пропада у суши зато је наводњавање све потребније
Познато је да сунцокрет много боље подноси сушу у односу на друге житарице и солидно рађа чак и у годинама са мало падавина. Због тога је сасвим извесно да ће површине под кукурузом ове године бити мање.
Др Горан Бекавац с Института за ратарство и повртарство у Новом Саду очекује да ће ове сезони кукуруз бити посејан на око 800.000 хектара и да ће се ратари све више опредељивати за озиме културе, посебно пшеницу и јечам. Али и сунцокрет који је најтолерантнији на климатске промене и који ће, сматра, засигурно заузимати све веће површине у нашој земљи. Што се тиче соје која је највише угрожена, очекује се драстичан пад површина.
Илустрација: Сунцокрет много боље подноси сушу, па се сеје све више
Прошле године, у односу на 2024, производња сунцокрета у Србији била је већа за 2,9 одсто, а у односу на десетогодишњи просек за око 2,4 процента. Истовремено, жетвене површине кукуруза износиле су 975.442 хектара. Остварена је производња од око 4,2 милиона тона уз просечни принос од 4,4 тона по хектару. Та количина била је за 16,8 одсто мања у односу на 2024, објавило је у последњем извештају Министарство пољопривреде.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/752847/prema-racunici-ratara-kukuruz-sve-manje-isplativ