На војвођанским њивама последњих година све је више једне културе која је дуго била у сенци великих ратарских система. Мак се полако враћа на велика врата и из сезоне у сезону осваја нове површине, пре свега захваљујући једноставнијој производњи, стабилној тражњи и могућности да донесе солидан приход произвођачима.
Према речима Владимира Ранкова, стручњака Пољопривредне стручне службе Врбас, на подручју које покрива ова служба већ шест година бележи се континуирано ширење површина под маком. Како истиче, реч је о биљној врсти која није превише захтевна када је реч о агротехници и по много чему подсећа на производњу уљане репице.
„Агротехника је једноставна. Потребна је прецизна сетва, један третман заштите и добро организована жетва. Посебно је важно да комбајни буду припремљени јер мак тражи пажљив приступ приликом скидања усева“, објашњава Ранков.
Он наводи да се просечни приноси крећу од 800 до 1.000 килограма по хектару, док у неповољним годинама могу пасти и на 500 до 600 килограма. Ипак, додаје да кључ успеха није само производња већ и пласман.
Шта одређује успех у производњи мака?
Мак се у Србији најчешће гаји као јара култура и најбоље резултате даје на плодним, структурним земљиштима добре водно-ваздушне равнотеже. Производња није претерано захтевна када је реч о броју агротехничких операција, али успех зависи од неколико кључних момената.
Најважнији предуслов је квалитетна припрема земљишта и равномерна сетва јер је семе мака изузетно ситно. Управо због тога дубина сетве мора бити мала, а површински слој добро припремљен како би се обезбедило равномерно ницање. Након тога следи релативно мирна вегетација, али усев остаје осетљив у почетним фазама развоја, пре свега на закоровљеност и неповољне временске прилике.
Стручњаци истичу да су падавине у периоду ницања и почетног развоја један од најважнијих фактора за формирање приноса. Са друге стране, јачи ветрови и обилне кише могу довести до полегања усева и отежане жетве.
Када је реч о приносу, у условима просечне производне године реално је очекивати од 600 до 1.000 килограма по хектару, док врхунски резултати могу бити и већи, али зависе од сорте, временских услова и технологије гајења. Добар принос сам по себи није довољан јер коначну економику производње значајно одређују квалитет зрна, чишћење и обезбеђен пласман.
Иако се често сматра културом за мање површине, последњих година све више произвођача у Војводини препознаје мак као занимљиву алтернативу у плодореду, посебно у условима када се тражи култура са умереним улагањима и могућношћу остваривања добре додате вредности.
„Најважније је пронаћи тржиште. Добар део произвођача је у претходних пет-шест година успео да обезбеди купце, неки уз нашу подршку, а неки самостално. Управо зато очекујемо да ће се површине под маком и наредних година додатно ширити“, каже Ранков.
Да мак није само тренд већ и породична традиција потврђује и произвођач Петар Радић из Надаља. На свом газдинству ове године је под овом културом засновао осам хектара и за сада је задовољан развојем усева.
„Очекујемо неки просечан род. Тешко је сада прогнозирати, али се надамо да принос неће бити испод 500 килограма по хектару“, каже Радић и додаје да је код мака највећи фактор неизвесности ипак природа.
На питање да ли је производња компликована, његов одговор је кратак и јасан.
„Уопште није. Радимо редуковану обраду, у јесен припремимо земљиште, сејемо сопствено семе или узмемо за замену. Производња је веома једноставна. Све после зависи од времена, кише, ветра и услова током ницања“, објашњава овај произвођач.
Искуство га је научило да код мака правила нису увек строга.
„Имали смо године када је усев изгледао одлично, па га ветар уништи. А било је и обрнуто, да смо га посејали у далеко лошијим условима и добили принос од чак 1.300 килограма по хектару. И сами смо се чудили како је то могуће“, прича Радић.
Када је реч о економици производње, цена мака је последњих сезона такође допринела расту интересовања произвођача. Према речима Радића, откупна цена се последње две до три године кретала од 200 до 250 динара по килограму, док се мање количине често продају и по вишим ценама у директној продаји.
„Најважније је да роба нађе купца. До сада смо успевали да продамо и то је разлог због кога све више људи у нашем крају улази у ову производњу“, каже Радић.
Према расположивим подацима, мак се у Србији данас гаји на више од 1.000 хектара. Ако се наставе садашњи трендови, ова култура би у наредним годинама могла да добије много значајније место у сетвеној структури домаће пољопривреде, посебно код произвођача који траже културе са умереним улагањима и могућношћу добре зараде.
Аутор: Александра Бундало
Извор: РТВ