Захтеви француских пољопривредника да се одређени неоникотиноиди врате на листу дозвољених пестицида поново су покренули жестоку полемику у Европи. Иако је реч о препаратима чија је употреба у Европској унији званично забрањена још 2018. године због негативних ефеката на пчеле и потенцијалног утицаја на ендокрини систем људи, пољопривредници тврде да алтернатива нема и да забрана угрожава одрживост производње.
На ову тему говорили су директор Института за заштиту биља др Ненад Тркуља и директор Управе за заштиту биља др Небојша Милосављевић. Према њиховим речима, Србија у потпуности прати регулативу Европске уније, те су неоникотиноиди и у нашој земљи забрањени за употребу на отвореном. Ипак, неки од њих се и даље могу користити у строго контролисаним условима, попут третмана семена у затвореном простору.
„Проблем није једноставан. Укинуто је више од 60 активних супстанци од 2017. до данас, што је значајно усложило заштиту биља, посебно у условима климатских промена“, истакао је Милосављевић. С друге стране, Тркуља напомиње да неки препарати попут неоникотиноида и даље нису забрањени у САД, а у неким културама, попут кукуруза, остаци тих пестицида нису пронађени ни након дуготрајне употребе.
Међутим, научни докази су јасни када је реч о угрожавању пчела – чак и минималне дозе неоникотиноида могу довести до латентних последица по чела и масовног умирања пчелињих друштава. Управо је то био један од кључних разлога зашто је употреба ових препарата забрањена у ЕУ.
Иако поједине земље разматрају њихову поновну употребу, повратак на тржиште би, како се истиче, захтевао вишегодишње регулаторне процесе. Стручњаци у Србији упозоравају и на сиву зону – препарати који се илегално увозе и продају, неретко се нађу на њивама, а Министарство у сарадњи са царином и полицијом ради на сузбијању те праксе.
Када је реч о безбедности хране, систем контроле у Србији укључује редовно узорковање на пијацама, у пољима и на извозним пошиљкама. „Узорака са забрињавајућим остатком пестицида има мало. Пољопривредници углавном поштују прописе“, наглашава Милосављевић, али истиче и потребу за сталном едукацијом – посебно професионалних корисника средстава за заштиту биља.
Органска производња, иако пожељна, такође није без изазова. Уколико се не обезбеди адекватна заштита усева, може доћи до појаве штеточина и болести, због чега се у пракси дешава да се и органска храна враћа са граница.
„Најбољи пут је рестрикција, не потпуна забрана“, закључује Тркуља. Према његовом мишљењу, ограничена и прецизно дефинисана употреба у културама које нису атрактивне за полинаторе, попут пшенице у фази пре цветања, могла би бити компромисно решење – док се не развију нови, безбеднији препарати.
Извор: РТС1