Србија има златну шансу: Потражња за овим биљем расте, а произвођача мало

Гајење лековитог и зачинског биља у Србији има велики потенцијал за развој, захваљујући повољним природним условима, расту потражње за природним сировинама и могућности остваривања добре зараде и на мањим површинама. Ипак, овај сектор је и даље мали и суочава се са бројним изазовима.

Разноврстан рељеф, квалитетно земљиште и континентална клима са доста сунчаних дана погодују производњи биљака богатих етарским уљима и другим активним материјама. Лаванда и смиље, на пример, могу успевати и на сиромашним, каменитим и сушним земљиштима на којима друге ратарске културе тешко дају резултате.

Додатни потенцијал представља потражња фармацеутске, козметичке и прехрамбене индустрије за природним и органским сировинама. Међутим, произвођаче ограничавају недостатак радне снаге, посебно за плевљење и бербу, променљиве цене и недостатак сигурног пласмана, као и потреба за стручним знањем о берби и сушењу.

Према подацима бонитетне куће CompanyWall, у Србији су регистрована 94 предузетника и фирме које се баве гајењем зачинског, ароматичног и лековитог биља, али је према пословним подацима за претходне три године активно свега двадесетак.

Илустрација: Сектор је посебно заступљен у Нишком, Алексиначком, Мачванском и Рашком округу, а просечна бруто зарада по запосленом порасла је  на 110.400 динара прошле године

Укупни приходи сектора од 2023. године порасли су за готово 50 одсто, али су истовремено расли и трошкови пословања. Након нето губитка од готово четири милиона динара у 2023, сектор је наредне године остварио 7,5 милиона динара добити, док је у 2025. профит пао на око 1,5 милиона динара.

Индустрија је притом веома концентрисана. Три водеће компаније (Live Natural, SPZ Natura Balcanica i Big hunter) остварују више од четири петине укупних прихода сектора. SPZ Natura Balcanica је у последње три године више него утростручила приходе, са 35 на 117 милиона динара, док је Big hunter у 2025. години остварио 70 милиона динара прихода.

Сектор је посебно заступљен у Нишком, Алексиначком, Мачванском и Рашком округу, а просечна бруто зарада по запосленом порасла је са око 80.250 динара у 2023. на 110.400 динара прошле године.

Подаци показују да тржиште постоји и да интересовање расте, али и да развој производње лековитог и зачинског биља у Србији за сада прати мали број озбиљније активних произвођача.

Извор: https://www.agrotv.net/proizvodnja-lekovitog-bilja-u-srbiji-jos-uvek-daleko-od-punog-potencijala/

Related posts

На четири хектара узгајају биљку која доноси право мало богатство

Лековито биље може донети већу додату вредност српској пољопривреди

Данијела „цеди“ суву дреновину, и то ради једина на свету