Малина је после јагоде најзначајнија воћна врста. Десертно је воће, а плод се може користити у свежем или смрзнутом стању, као и за различите облике прераде. Лако се размножава, почиње да рађа у првој или другој години после сађења, а у трећој години достиже пун род. Плод дозрева у јуну и јулу, када на тржишту нема довољно свежег воћа. Прошла година била је одлична када је реч о цени малине. Међутим, технологија гајења малине је веома захтеван посао и мора се спроводити током целе године.
Превентивне мере у производњи су веома значајне јер могу да смање појаву болести и штеточина. Ту пре свега спадају правилан избор парцеле, здрав садни материјал, избор сортимента, уништавање старих засада као извора заразе, као и уништавање корова на рудералним стаништима.
Малина је позната код нас, а ми смо у свету познати по најквалитетнијој малини. Плодови малине су цењени и тражени како у свежем стању тако и у прехрамбеној индустрији. Од малине се праве вино, сок, слатко, желе, сируп, ушећерено воће и малина у праху. Нарочито добру цену постижу појединачно смрзнути плодови. Малина је и лековита, па се користи и у фармацији.
Малина је веома рентабилна култура и важна привредна грана у нашој земљи. Поред финансијског ефекта, гајење малине омогућава запошљавање вишка радне снаге, што је у данашњим условима од велике важности, нарочито у брдским, при планинским и планинским рејонима Србије. То значи да малињаку треба посветити још више пажње него до сада, јер се плодови доброг квалитета добро плаћају, посебно на страном тржишту. Србија је, и поред бројних проблема последњих година, успела да задржи једну од водећих позиција у светској производњи. Прошлогодишња цена охрабрује малинаре, али чини се не и род.
„Прошла година је, када је у питању цена малине, заиста била одлична. Морам да кажем да смо имали и одличне засаде, посебно у ивањичком крају, али је и сезона била осцилирајућа. То практично значи да је морало од почетка бубрења пупољака до краја бербе свакодневно да се прати стање. Већа улагања доносе већу добит, али и већа опрезност у производњи нема цену. Садашње фенолошке фазе захтевају резидбу, први третман купинасто-малининих засада и, наравно, прихрану. Од тих почетних радова у овој години зависиће и наш профит“, каже дипл. инж. Бранко Галовић, саветодавац ПССС Краљево.
Знамо да су проблеми из претходних година оставили велике последице. Чест град, поплаве, превише кише током бербе, суше и ожеготине утицали су на производњу. И поред тога што је цена малине достигла историјски максимум у Србији, принос је био слаб у односу на површине и потенцијал. Један од главних узрока пада производње јесу елементарне непогоде из претходних година, пре свега високе температуре и недостатак воде, али и касни мраз, а понегде и град.
„Овог тренутка актуелна је резидба и везивање. Уколико у шпалиру има изданака са превременим бочним гранчицама, треба их уклонити, а за везивање изабрати изданке без бочних гранчица, уједначене дебљине и без знакова обољења. Оштро скраћивање изданака у пролеће има више недостатака. Приноси се смањују, а крупноћа плода се не повећава. Нови изданци могу да заклоне родне гранчице па је берба отежана, а плодови дозревају касније него код умереног орезивања“, сугерише Галовић.
Прво пролећно прскање треба обавити после везивања изданака, када је малина у фази бубрења пупољака и појаве првих листова. Пажњу треба обратити и на осушене изданке и нове саднице.
„Проблем је и са садницама које су из претходне године припремљене за род у овој години. Због поменутих елементарних непогода такве саднице, познатије као ‘ластари’, остале су кратке. Од укупног броја око 20 одсто има наводњавање и са њима је све у реду, али када је пао први влажан снег изломио је баш такве саднице. Остатак засада нема систем за наводњавање и резултат је кратка садница, што утиче на понуду и цену. Други проблем јавио се током резидбе. И прошле године смо упозоравали воћаре да буду опрезни. Пожељно је сачекати и не журити са резидбом да бисмо видели који је ластар жив, чак и да малина олиста. Због сушних лета многи изданци делују потенцијално добри, док се млади изданци често уклањају. Дешавало се да се резидба ради ‘школски’, што није грешка, али треба бити опрезан да не бисмо имали губитке и пре почетка вегетације“, додаје Галовић.
За успешну производњу малине веома је важна количина хранљивих материја и воде. Потребно је више од 800 мм падавина годишње. С обзиром на плитак коренов систем малине, недостатак влаге може представљати велики проблем, али и превише или премало хранљивих материја.
„Ове зиме смо имали нешто више падавина, што је добар почетак, јер смо претходних година имали дефицит влаге. Наравно, рано је за калкулације, али смо научили да су произвођачи који су могли да наводњавају своје плантаже имали далеко боље резултате. Такође, када су у питању хранљиве материје, оне су ове године прилично поскупеле. Зато треба одабрати праву меру, количину и врсту ђубрива. На тржишту постоји широка палета хранљивих материја и, према нашим информацијама, има их довољно. Уштеде уз анализу земљишта могу бити вишеструке“, каже саговорник.
Дрозофила сузуки, позната и као азијска воћна мушица, интензивно је присутна у Европи од 2010. године. У Француској је под јагодом уништила род на чак 80 одсто површина. Ова штеточина је велики проблем јер се касно открива, а заштита је врло ограничена. Први случајеви у Србији откривени су 2015. године, управо на подручју Рашког округа, у околини Врњачке Бање. Због тога ПССС Краљево спроводи недељне контроле.
„Није било инвазије, али смо, поучени искуствима од пре неколико година, произвођаче научили како да поставе изловне клопке и како да прате стање. Нажалост, последњих година имамо благе зиме које омогућавају да презиме многе штеточине и патогени. Познато је да ти фактори имају границу преживљавања, а то су температуре од око минус 15 степени Целзијуса у континуитету од најмање две недеље. Ми то последњих година нисмо имали. Због тога је важна и нега воћњака након бербе“, истиче Галовић.
Не треба заборавити ни обраду земљишта. Сада треба предузети мере како би се обезбедила довољна количина влаге у земљишту, јер изданци расту, а плод се развија током пролећа и лета када често недостаје воде. Влажност више од других фактора утиче на крупноћу плода, а самим тим и на принос. Брижљива обрада земљишта најефикаснији је начин да се сачува влага.
„Почетак обраде земљишта пада рано у пролеће, чим се земљиште довољно просуши. Малина има плитак корен, па приликом обраде треба водити рачуна да она буде плитка, највише до 10 центиметара, како се коренов систем не би оштетио. У нашим условима препоручује се да се малињак обради пет пута: у марту после отапања снега, средином априла, почетком маја пре цветања, почетком јуна пре бербе и почетком августа после завршетка бербе“, наводи Галовић.
За оне који тек планирају производњу малине, посебну пажњу треба посветити правилном избору парцеле јер од тога зависи будућност и успешност засада. Малина је изузетно захтевна воћна врста у погледу земљишта и експозиције. Приликом подизања малињака не смеју се користити парцеле на којима су раније гајене јагода, паприка, парадајз и друге биљке које имају заједничке патогене.
„Треба напоменути да ни најбоља агротехника не може надокнадити недостатке непогодног земљишта. Међутим, анализом земљишта и провером pH вредности и влаге могу се постићи одлични резултати. Саветодавне службе у Србији раде анализе земљишта, уз препоруке, и ту могућност треба искористити“, закључује саговорник.
Уколико немате противградну мрежу, осигурање остаје једна од важних мера заштите производње. Оно што се све више помиње на тржишту јесу и нови велики произвођачи попут Русије и Украјине. Управо криза која је уздрмала светску економију, услед ратних дешавања између ове две земље, већ оставља дугорочне последице и на тржиште малине.