Сезона бербе креће за три недеље, а за један дан у малињаку каткад може да се узме и до 6.000 динара, уз плаћен смештај и храну, кажу берачи и домаћини, а преноси „Политика“.
Траже се радници за брање малина у Гучи, околини Ариља, Косјерића, Ивањице, Љубовије и Ваљева, затим и у околини Чачка и Ужица… Стан и храна махом су обезбеђени. Дневница, у просеку, од 4.000 до 6.000 динара (без обезбеђене хране). Управо тако изгледају огласне стране ових дана, али вапаји малинара који тврде да им се чак и поред слабијег рода ове године, на такве огласе тренутно не јавља превише радника. Сезона бербе креће половином јуна.
Осим неповољних временских прилика које су и те како утицале на овогодишњи род, па ће он бити испод просека, власници малињака жале се и на то што многи користе прилику да оду из земље, чиме се отежава проналажење сезонских радника. Малинари из околине Ариља упозоравају да су хонорари за брање у последњих неколико година прилично високи у односу на цену малина на тржишту. Прошлогодишње дневнице су биле од 4.000 до 4.500 динара, а већ сада су изнад тог износа. Треба томе додати да берачи имају плаћену храну и смештај.
Како истиче Божо Јоковић, директор задруге „Агро еко воће“ из Ариља, род је ове године катастрофалан због утицаја временских неприлика.
Ипак, и претходне три године пословања су се лоше показале, јер су велики извозници имали лош однос према малинама. Мислили су да само они могу да беру малину, малтене џабе. Ипак, од тога нема ништа – каже Јоковић, подсећајући да је највећи привредни злочин у вези са малинама направљен 2022. године, када су велики извозници срушили мале произвођаче малина, као и мале хладњаче.
Тада су дигли цену рада у небо. То је најлакше – тако радити, а сада велики хладњачари и извозници засаде по хиљаду хектара и доведу Непалце, Албанце, Палестинце. Они им беру за 3–4 евра, а нас газе – најнезадовољнији је Јоковић.
И остали малинари истичу да су радови у малињацима, али и на плантажама купине и осталог воћа већ почели, али да нема довољно радне снаге. Због тога ће за брање бобица морати да буде ангажован сваки члан домаћинства.
Кажу да посао није лак – ради се по десетак сати сваког дана – али ипак у сезони су веома добро плаћени. Проблем је исти као и прошле године: млади нису заинтересовани за такве послове, а стари нису довољно продуктивни, што је такође проблематично.
Иначе, тренутно сезонски радници у Србији највише имају посла у грађевинарству, где су често и највише ангажовани. Подаци Инспектората за рад показују да има и доста илегалног рада у секторима смештаја и исхране, трговине и производње прехрамбених производа. Рад „на црно“ у пољопривреди се организује тако што одређени број радника добија посао на неколико недеља, уз дневнице, обезбеђен смештај и три оброка, али без икаквог уговора о раду.
Тако остају и без свих радних права, а дневницу зарађују код газда пољопривредних имања, које инспектори рада често и не стигну да обиђу.
Извор: ПОЛИТИКА