Горан Чарубрић из Манђелоса код Сремске Митровице у воћњак је ушао као деветогодишњак, када је његов отац подигао први засад вишње на пет хектара. Данас је при самом крају студија воћарства и виноградарства на Пољопривредном факултету у Новом Саду, а стечено знање већ примењује у сопственим засадима. Ове године са шест хектара убрао је око 100 тона вишње и, захваљујући крупноћи, садржају шећера и уједначеном квалитету, постигао цену од 110 динара по килограму. Поред вишње, гаји кајсију, шљиву и дуњу, испробава машинску бербу и припрема подизање новог интензивног вишњика.
Воћарство за Горана Чарубрића није посао који је изабрао тек по упису факултета. Прва знања стицао је још као дете, уз оца, у засаду вишње подигнутом на пет хектара. Тај вишњик је временом искрчен јер више није био рентабилан, али је производња настављена на другим парцелама. Садашњи засад подигнут је 2011. године и већ улази у период када треба планирати његову постепену замену. „Вишњарством се бавимо дуги низ година. Почео сам као дете, уз оца, а касније сам уписао воћарство и виноградарство на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Сада сам при самом крају студија. Једно је теорија, друго пракса, али се најбољи резултат добија када се то двоје споји“, каже Чарубрић.
Вишња је остала основа газдинства, али је производњу временом проширио и на кајсију, шљиву и дуњу. Свака од ових воћних врста има другачију технологију, тржиште и производни циљ.
Сто тона вишње са шест хектара
Ова сезона била је рекордна. Са шест хектара Горан је убрао око 100 тона вишње, односно у просеку више од 16 тона по хектару. Обилан род, међутим, не значи аутоматски и добар економски резултат. Када на стаблу остане превише плодова, они могу да буду ситнији и неуједначено зрели, док се биљка исцрпљује и теже припрема за наредну сезону. „Многи мисле да је родна година увек и добра година. Међутим, прерод има и другу страну. Биљка се исцрпи, плодови могу да буду неуједначени по крупноћи и зрелости, а после бербе долазе суша и високе температуре. Ако нема наводњавања и одговарајуће неге, поједина стабла могу потпуно да пропадну“, објашњава Горан.
Дуг период без озбиљнијих падавина и температуре око 40 степени додатно су оптеретили засад. У таквим условима наводњавање је неопходно, али није довољно ако се истовремено не сачува здрава лисна маса.
Мраз проредио цветове, али повећао крупноћу плодова
Део вишњика налази се у удолини у којој се задржава хладан ваздух. Пролећни мраз оштетио је приближно од 10 до 20 одсто цветова, али овога пута није изазвао већу економску штету. На стаблима је остало мање плодова, па су они имали више воде и хранива за развој. Вишња са тог дела парцеле зато је била крупнија него у деловима засада које мраз није захватио. „То је био, условно речено, доброћудан пролећни мраз. Није уништио род, али је смањио број плодова. Захваљујући томе, преостале вишње биле су знатно крупније, што ми је касније помогло у продаји“, каже Чарубрић.
Његов пример показује да највећа количина не доноси увек и најбољу зараду. За купца је пресудно колики део рода може да се искористи у преради и да ли је плод уједначен по крупноћи и зрелости.
Квалитет му је донео цену од 110 динара
Док бројни произвођачи ове године нису били задовољни откупном ценом вишње, Чарубрић је свој род продао за 110 динара по килограму. „Много сам улагао и радио да бих добио крупан и квалитетан плод са добрим садржајем шећера. Купци са којима сарађујем познају моју производњу и знали су шта могу да очекују. Када имате тражени квалитет, налазите се у другачијој преговарачкој позицији“, истиче Горан.
Вишња је била намењена индустријској преради. Најквалитетнији плод одлази на машинско избијање коштице и замрзавање, а потом на страна тржишта. Ситан и неуједначено сазрео плод ствара проблем током прераде. Део вишања може да пропадне кроз машину или да не буде правилно обрађен, чиме се умањује вредност целе испоруке. „Није довољно само измерити колико тона имате. Важно је шта купац од те количине заиста може да искористи“, наглашава Чарубрић.
Наредни род ствара се после бербе
Једна од највећих грешака у производњи јесте занемаривање засада након бербе. Воћка тада није завршила сезону, јер током јула и августа формира родне елементе за наредну годину. Ако у том периоду остане без воде, хранива и здравог листа, последице се најчешће виде тек следећег пролећа. „Лист је фабрика биљке. Без здравог листа она не може да створи резерве хранљивих материја, припреми родне пупољке и спремна уђе у зиму. Засади који су обилно родили, а после бербе нису добили потребну негу, вероватно неће имати висок принос наредне године“, упозорава Горан.
Зато је после бербе наставио наводњавање и заштиту лисне масе. Стабла је третирао каолином, минералом на бази глине који на листу ствара светли заштитни слој, одбија део сунчевог зрачења и смањује ризик од ожеготина. „Радио сам две основне ствари: наводњавање и заштиту листа. Каолином сам покушао да сачувам хлоропласте од прекомерног сунчевог зрачења, како би лист остао функционалан и биљка добро формирала родне елементе за следећу годину“, објашњава он.
Воду довео са дубине од 140 метара
Систем за наводњавање поставио је након бушења бунара дубоког 140 метара. Бунар може да обезбеди око десет литара воде у секунди, док се због пречника цеви и снаге пумпе у пракси користи приближно 6,5 литара у секунди. У критичним сушним периодима вишње залива приближно једном у десет дана, са 20 до 40 литара воде по стаблу. Систем, зависно од потреба и дела парцеле, ради од три до шест сати. „Не треба претерати са водом. Циљ није да земљиште стално буде натопљено, већ да биљка у критичном тренутку добије оно што јој недостаје. Наводњавање ми је важно и због прихране, јер тако могу прецизније да реагујем у различитим фазама развоја“, каже Чарубрић.
Наводњавање му је помогло и да реши проблем хлорозе. Земљиште у овом делу Војводине има алкалну реакцију, због чега поједини микроелементи, иако присутни, остају недоступни биљци. Увођењем прецизније прихране преко система успео је да знатно поправи стање листова и читавог засада.
Жилогриз стигао и у војвођанске вишњике
Додатни изазов представља појава жилогриза, штеточине која је у појединим деловима јужне Србије причинила велику штету засадима коштичавог воћа. Чарубрић се са њом први пут сусрео пре десетак година. За сада није претрпео већу економску штету, али је поједина стабла морао да уклони. Одрасла јединка оштећује младаре, док ларва напада коренов врат. Када се прекине проток воде и хранљивих материја, стабло може нагло да увене. „Ларва у земљишту далеко је опаснија од одрасле јединке. Када нападне коренов врат, стабло може изненада да доживи потпуни колапс. Зато су редован преглед засада и правовремена реакција веома важни“, објашњава Чарубрић.
У заштити се могу користити искључиво средства регистрована за конкретну културу и намену, у складу са упутством произвођача и препоруком стручне службе.
Нови вишњик биће гушћи и савременији
Постојећи засад из 2011. године још је у производњи, али Горан већ припрема његову замену. Парцела се налази у депресији, а приликом подизања вишњика није урађена дренажа. Током поплава 2014. године засад је извесно време био под водом. Стабла су наставила да расту и рађају, али никада нису достигла пун производни потенцијал. „На факултету су нас учили да се грешке направљене приликом подизања засада касније веома тешко исправљају. Овде није урађена дренажа, а 2014. године вишњик је био под водом. Биљке су стагнирале и никада нису достигле потенцијал који су могле да имају“, каже Горан.
Нови вишњик планира са гушћом садњом, системом „кап по кап“ и решеним одвођењем сувишне воде. Производња би требало да буде уједначенија, лакша за одржавање и прилагођена све мањој доступности радне снаге.
Кајсија дала 30 тона са два хектара
Засад кајсије налази се у четвртој вегетацији, а ове године је са два хектара убрано око 30 тона. Горан је очекивао приближно 20 тона, па је принос био за половину већи од планираног. „Кајсија је у четвртој вегетацији. Са два хектара имао сам 30 тона, иако сам очекивао око 20. Искрено, и мене је изненадила“, каже Чарубрић.
Део рода пробно је убрао машински. Такав начин бербе много је бржи, али је погодан искључиво за плод намењен преради. Приликом пада кајсија добија ударце и брзо почиње да тамни, па није погодна за дуже чување, транспорт и свежу потрошњу. „За конзумну кајсију ручна берба и даље нема праву замену“, закључује Горан.
Шљива у другој години већ носи род
Засад шљиве такође је у другој вегетацији. Посађена је сорта стенлеј, калемљена на слабо бујној вегетативној подлози Wavit, која омогућава гушћу садњу и ранији улазак у род. Иако је засад млад, ове године очекује између једне и једне и по тоне плодова. Циљ је потпуно механизована производња намењена индустријској преради. „План је да шљиву берем машински. Ако желимо да будемо конкурентни, морамо да смањимо трошкове бербе“, каже Чарубрић.
Машинска берба не може да замени ручни рад у производњи врхунског конзумног плода, али код воћа за прераду постаје важан услов рентабилности.
Хиљаду стабала дуње као лични изазов
На једном хектару Горан је посадио приближно хиљаду стабала дуње: око 900 лесковачке и 100 врањске, која служи као опрашивач. Засад је у другој вегетацији и већ је донео прве плодове. Дуњу је изабрао управо због изазова који представља њена осетљивост на бактериозну пламењачу, коју изазива бактерија Erwinia amylovora. „Лесковачка и врањска су наше сорте, али су веома осетљиве на бактериозну пламењачу. Хтео сам да видим да ли својим знањем и радом могу да савладам тај проблем“, прича Горан.
Лесковачка дуња има продужено цветање, које може да траје дуже од месец дана. Пошто се примарна инфекција најчешће остварује преко цвета, тиме се продужава и период ризика.
Ове године напад болести био је толико снажан да третмани нису били довољни. Заражене гране морале су да буду одсечене дубље у здравом ткиву, а алат дезинфикован после сваког реза. Ране су саниране средством на бази бакра, док је заражени материјал изнет из засада и уништен. „На појединим стаблима направио сам радикалне резове. Било је важно уклонити заражене делове како не би остали извор нове инфекције“, објашњава Чарубрић.
Дуња без иједног килограма азота
Млада стабла дуње у систему за наводњавање остварила су снажан пораст. Иако велика бујност на први поглед делује пожељно, младо и сочно ткиво осетљивије је на бактериозну пламењачу. Зато Горан у другој вегетацији није употребио ниједан килограм азотног ђубрива. „Дуња је и без додатог азота направила невероватан пораст. Бујност је мач са две оштрице, па у почетним годинама не треба додатно подстицати раст азотом“, истиче он.
Први плодови вероватно ће завршити у преради, пре свега у производњи ракије. Дугорочни циљ је сарадња са дестилеријама, док ће се део рода, у зависности од квалитета и тражње, продавати и за свежу потрошњу.
Нове засаде прилагођава машинској берби
Највећи део послова Горан обавља сам, уз помоћ породице. Додатне раднике ангажује углавном за резидбу и бербу. У Манђелосу још има искусних резача који су некада радили у Пољопривредном добру „Пинки“. Већина је данас у пензији или близу ње, а њихово знање тешко може да се надокнади кратком обуком нових радника. Ограничена доступност радне снаге један је од разлога због којих нове засаде прилагођава већем степену механизације. Резидбу, ипак, и даље прилагођава старости и врсти воћа. Код вишње у пуном роду примењује зимску резидбу, док код младих засада кајсије, шљиве и дуње предност даје зеленим резовима током вегетације.
На младим стаблима обавља две зелене резидбе. Тако непотребне изданке уклања док су још мали, усмерава развој крошње и избегава велике резове током зиме.
Грешке направљене пре садње касније се скупо плаћају
Искуство Горана Чарубрића показује колико одлуке донете пре садње одређују читав век воћњака Зато нови вишњик не жели да подигне док не пројектује густину садње, наводњавање, одвођење сувишне воде, могућност механизације и економску рачуницу. Исту логику примењује код шљиве на подлози Wavit, машинске бербе кајсије за прераду и младог засада дуње, у којем већ после првог озбиљног напада бактериозне пламењаче мења стратегију заштите. Род од 100 тона вишње и цена од 110 динара по килограму највидљивији су резултати његовог рада. Ипак, основа тог резултата ствара се после бербе, када Горан наставља да наводњава и прихрањује засад и каолином штити лист од јаког сунца. Јер у воћарству се наредни род не ствара тек када плод почне да расте. Његова судбина у великој мери одређује се већ у јулу и августу претходне године.