Пилчевић је у изјави за агенцију Бета рекао да је важно да Министарство успе да окупи барем најзначајније откупљиваче, како би се изнашла решења за повећање откупне цене. Наиме, у пословима између хладњача, малине се тргују по цени од 380 до 400 динара за килограм, што указује на значајну разлику у цени у односу на аконтну цену. Ова разлика у цени представља значајан проблем за произвођаче, који се ослањају на фер компензацију за своје производе.
Милионска зарада од жира и изазови обнове храстових шума
Ситуација је додатно отежана чињеницом да неки произвођачи још увек нису успели да наплате предати род малине из ове године, али и да су у неким деловима јужне Србије, попут Врања и Лесковца, произвођачи остали без наплате за род из 2023. године. Овакви проблеми не само да угрожавају финансијску стабилност пољопривредника, већ и утичу на целокупну производњу малине, која је један од најважнијих извозних производа Србије.
Малина је у Србији значајна култура, а по подацима из 2023. године, наша земља је била један од водећих произвођача у свету. Поред тога, малинарство запошљава хиљаде људи у руралним областима, чиме игра важну улогу у одрживом развоју локалних заједница. Због тога, добри услови откупа су од суштинског значаја за опстанак и развој ове производње.
Састанак који се планира са откупљивачима могао би бити пресудан у постизању конструктивних решења и успостављању праведнијих цена за малинаре. Пилчевић апелује на свесност свих укључених страна о важности подршке произвођачима малине, како би се осигурала будућност ове важне пољопривредне гране.