Мада улазимо у април, нестабилне временске прилике се настављају, а у вишим надморским пределима Србије забелело се још током викенда. Снег је пао и у главном малинарском крају наше земље, што је код великог броја произвођача овога воћа изазвало стрепњу, посебно због најаве ноћних мразева.
На групама и у форумима на друштвеним мрежака, који окупљају воћаре, већ неколико дана деле се фотографије малињака под снежним покривачем у ивањичком крају. У овој општини и према званичним подацима последњег пописа пољопривреде налазе се највеће површине под овим воћем. Снега је, кажу, било и у Драгачеву.
Током викенда, по речима произвођача, било је и до 40 центиметара снега, који је праћен ветром. И док поједини малинари нису оптимисти када је реч о овогодишњем роду, други, искуснији, тврде да су сличне временске прилике биле и ранијих година и да је упркос касном снегу малина преживела.
Др Александар Лепосавић, један од водећих домаћих стручњака и председник Научног воћарског друштва Србије, каже за „Политику” да нема разлога за бригу.
– Имајући у виду чињеницу да се засади малине у главним малиногорјима наше земље налазе на самом почетку вегетације, снежне падавине, пре свега у западној Србији, нису изазвале никаква оштећења – објаснио је Лепосавић и додао да је повољна околност и то што је снег добар изолатор, због чега умањује негативно дејство нижих температура, које до сада, срећом, нису прелазиле нулти поделак.
– С обзиром на предвиђања за наредни период може се очекивати повећани инфективни потенцијал болести, пре свега бактеријског порекла, али и одређених гљивичних. Без обзира на то да ли су или не малинари извршили одабир и везивање родних изданака, и у међувремену применили нешто од заштитних средстава, потребно је да по стабилизацији времена обаве додатни третман бакарним средствима јер се овим препаратима предупређује и смањује инфекција у засадима – напомиње наш саговорник.
Илустрација: Мало снега у ивањичком крају не смета малинама
Снег крајем марта у овим крајевима постао је уобичајена појава, а остаће запамћена и 2019. година, посебно у пријепољским селима, када је пао у мају. Воћаре је тада изненадио тежак и мокар снег који је причинио механичка оштећења, поломивши младе гранчице малине, али ни тада температура није падала испод нуле. Тешка година за воћаре била је и 2017. када је у последњој декади априла делове Србије захватио ледени талас и практично покосио засаде посебно трешања у равничарским крајевима. Температура се спуштала и до минус 3,8 степени Целзијуса.
Измрзле су и брескве, кајсије и поједине сорте шљива и јабука. У западним крајевима због ломљења грана снег је нанео велике штете малињацима, посебно у околини Љубовије. Стручњаци су тада објаснили да је дуготрајни мраз најопаснији када су плодови у фази заметка.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/743808/sneg-pao-u-glavnom-malinarskom-kraju
ФОТО: Facebook