Ако временске прилике не направе неочекиван преокрет, овогодишња воћарска сезона могла би да буде међу бољима у последњој деценији.
За разлику од прошле године, када су мраз и суша десетковали род, стручњаци сада процењују да би шљива могла да надмаши просек, кајсија је издржала критични период, а и јабуке и крушке обећавају добар род.
Ако је судети по проценама пољопривредних стручњака, поред малинара чији су засади овог пролећа махом остали поштеђени мраза, разлога за оптимизам, у смислу количине и квалитета рода, имају и остали воћари у Србији, с обзиром на то да већина воћних врста има одличну стартну позицију.
– Ова сезона, ако посматрамо последњих десетак година, један је од бољих почетака воћарске године. Пре свега зато што током пролећа није било ниских температура, а коиличина падвина била је равномерно распоређена и довољна за почетак вегетације. Шљива ће, вероватно, ове године имати изнадпросечан род, док се код осталих воћних врста очекује род у оквирима просека – оцењује Никола Спасојевић, мастер инжењер воћарства.
Од кључног значаја, како каже, било је то што током до сада “најкритичнијег” априла, није било позног пролећног мраза који би значајније угрозио воћке. Мања оштећења забележена су само у депресијама, ниским теренима и подручјима уз реке, али је реч о минималним последицама које, како наводи, чине мањи проценат укупне воћарске производње.
– Код већине воћних врста очекује се добар принос и квалитет плодова. Кајсија, која важи за једну од најосетљивијих врста на пролећне мразеве, ове године је у великом броју засада добро поднела временске услове. У око 70 одсто случајева кајсија је опстала, добро родила и за сада нема значајнијих проблема са болестима – изјавио је Спасојевић који је и професор у ваљевској Пољопривредној школи.
Илустрација: Биће шљива ове године и за џем и за ракију
Спасојевић је додао да су и јабука и крушка добро понеле, пре свега јер касније цветају и нису биле изложене најнеповољнијем периоду пролећног времена, тако да се и од ових воћки очекује добар род.
– Када је реч о шљиви, процене су знатно оптимистичније. Ова воћна врста је за разлику од прошле године веома добро родила, а очекује се и род и квалитет изнад просека. Кишовито време, уз довољно падавина и умерене температуре, створило је услове који тренутно погодују већини воћних врста – закључио је Спасојевић.
Његове речи потврђују и вести са терена, посебно кад је реч о националној стратешкој воћки – шљиви.
Наиме, како преносе Топличке вести, на целој територији општине Блаце, која је лидер у производњи шљиве у Србији са више од 2,5 милиона стабала, односно, преко 200 стабала на сваког становника, шљиве су одлично цветале.
– Урадили смо све агротехничке мере и верујемо да ће ова година бити добра. Прошла година није донела добар принос али је цена била добра, од ове године очекује се много више на оба поља – рекао је Југослав Аздејковић из села Ђуревац који сорту „стенлеј“ гаји на површини од 10 хектара, а преносе Топличке вести.
Воће лане било десетковано
Прошла година запамћена је као једна од најтежих у историји воћарства Србије, а подаци Републичког завода за статистику показали су да је рекордно ниске приносе остварило 10 од 16 најзаступљенијих воћних врста у земљи.
Илустрација: Брескве у одличном стањум воћари трљају руке и надају се одличном роду
Јер, најпре су два таласа мраза током марта и априла буквално “посекла” цветове брескви, кајсија и раних сорти шљива.
Најгоре је прошла управо шљива, јер је у појединим шљивицима Србије било свега један до два плода по стаблу, а укупан род чак седам пута мањи од уобичајеног.
Након хладног пролећа уследила је јунска суша, па тропски јул и август који су условили да лето 2025. буде четврто најтоплије у историји мерења у Србији.
Последице су да је принос нектарина био преполовљен, малина и шљива су имале најлошије резултате у последње две деценије, те да и крушке и јабуке драстично подбаце у роду.
Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/vocari-odahnuli-kajsija-ove-godine-izdrzala-mrazeve-lepo-rodila-sljiva-na-pomolu-jedna-od-boljih-godina-nakon-lanjske-katastrofe-2026-06-02