Берба шљива на славонским плантажама је у пуном јеку, а после три године пролећних мразева произвођаче је ове године обрадовао добар род. Међутим, уместо очекиване добре зараде, хрватски шљивари суочени су са наглим падом откупне цене, који повезују са великим увозом шљива из Србије и Бугарске.
На плантажама на падинама Папука и Крндије шљиве су крупне и квалитетне, а просечан принос креће се између 30 и 40 килограма по стаблу.
– Количина је негде између 30 и 40 килограма по стаблу у просеку, дакле солидан род, здравствено стање задовољавајуће – рекао је за ХРТ Андрија Митровић из Лукача.
Ипак, добра година за производњу не значи и добру рачуницу. Откупна цена, која је почетком сезоне износила око 1,10 евра по килограму, за само недељу дана пала је на свега 50 центи.
– Ове године је то ишло на дневној бази, па смо за само недељу дана са 1,10 евра дошли на свега 50 центи – рекао је Дамир Бошњак из Сесвета.
Произвођачи наводе да су шљиве из суседних земаља у великим количинама стигле на хрватско тржиште, што је додатно притисло цену. У једном тренутку откупљивачи су чак обуставили откуп.
– Шљиве су родиле у суседним државама и преплавиле тржиште Хрватске. На крају је цена пала на невероватних 50 центи по килограму – рекао је Митровић.
Илустрација: Решење је у преради шљиве у ракију и ликере
Поред ниске откупне цене, произвођачима проблем представљају и недостатак берача, као и високе цене ђубрива и средстава за заштиту биља.
– Погађа нас толико да, ако се настави оваква ситуација, више нећемо садити нове засаде, већ ћемо крчити старе – упозорио је Митровић.
Породица Бошњак део решења види у преради шљиве. У малој дестилерији, изграђеној уз помоћ европских фондова, воће прерађују у ракију и ликере.
– Јер ако цена саме сировине буде ниска, сировину увек можете прерадити у дестилат – рекао је Бошњак.
Произвођачи очекују да би завршетак хладњаче и погона за прераду у Пожеги могао да поправи положај воћара и повртара, јер би омогућио складиштење и продају производа под повољнијим условима.
– Надамо се да ће то помоћи воћарима и повртарима, наравно, као и свима који имају проблема са складиштењем – закључио је Митровић.
Извор: https://www.agrotv.net/uvoz-iz-srbije-i-bugarske-prepolovio-cenu-hrvatske-sljive/